Žičara bi bila jedna od dobrih stvari ,već nešto i kontaju oko toga http://www.beoland.com/ostalo/zicara.html

Šta tek reći o nekim predratnim (Drugi svetski rat)zamislima..."negde" smo strahovito zakočili ...i ponekad mi se čini,ubacili u rikverc   

" evo lepog teksta iz novosti
Soba velikih promašaja
Zoran Nikolić, 11. maj 2006

BEOGRAD je nedosanjan grad. Na njegov sadašnji izgled uticali su, sa jedne strane, autori sa krhkim, "lomljivim" vizijama, a sa druge, stvaraoci koji su bili istinske istorijske veličine. Ovi drugi su od Beograda želeli da naprave ne samo evropski, već i bolji grad u odnosu na uzore sa Starog kontinenta.
Ovako naš glavni grad opisuje Slobodan - Giša Bogunović, autor knjige "Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka". Sin Uglješe Bogunovića, tvorca simbola Beograda TV Tornja na Avali ima jasno mišljenje: "Arhitektonski gledano, Beograd je velika soba promašaja na ogromnom prostoru".
- Veliki arhitekta Stanko Mandić posle Drugog svetskog rata predložio je plan za izgradnju Novog Beograda - kaže Bogunović. - On je predložio da budući grad bude formiran kao sistem ostrva u mreži plovnih kanala. Na ostrvima bi se nalazio stambeni i poslovni prostor, a između - plovni putevi. Grad bi ličio na modernu Veneciju.
Jedan od retkih koji je imao slične ideje bio je i Nikola Dobrović, koji je između dva rata mudro mislio, doduše, na svoj način, o silasku Beograda na reke.
- Još 1929. godine Dobrović predlaže "jasan i osmišljen modernistički predlog izgleda ovog prostora" - nastavlja Bogunović. - Da su ga poslušali, danas bi imali rešen problem terazijske terase, a da ne pominjemo da bi Beograd još tridesetih godina prošlog veka mogao da ima jedan od simbola moderne arhitekture u srcu grada.
Najvišom kotom, prema Dobrovićevoj zamisli, trebalo je da dominiraju dva oblakodera, a između njih kaskadna postavljenost terasa, sa oba oboda, pokrivena različitim poslovnim i stambenim sadržajima. Kompleks je bio zamišljen tako da se spušta ka Savi, prema Ulici kraljice Natalije (donedavno Narodnog fronta).
Beograd je, po svemu sudeći, mogao da ima svoj Trokadero.
- Danas se malo zna i o planu koji je 1913. godine uradio Belgijanac francuskog porekla Alban Šambon - nastavlja Bogunović. - Predložio je da Slavija ne bude, kako je to posle slikovito objasnio Uroš Martinović - "provincijski ringišpil", već da se tamo napravi trijumfalna kapija, po uzoru na onu, parisku. Najzad, tvrdio je da su Srbi ratnički narod, i zašto bi to nekome moglo da smeta?
Šambon je predložio efekto uređenje parkova oko dvorova. U blizini današnjeg dvora, odnosno Skupštine grada Beograda predložio je da bude postavljen tzv. spomenik slobode, na posebnom, korintskom stubu.
- Želeo je da prostor, koji se prostire do Narodne skupštine bude povezan pobočnim ulicama, koje bi proširio - dodaje Bogunović. - To je takozvani "poprečni prodor", koji Beogradu oduvek nedostaje. Čak je i on mislio o Terazijama. I u to vreme je tvrdio da im nedostaju saobraćajnice koje bi ih na taj način povezivale. I Šambon je mislio da od terazijske terase treba da se naprave kaskadni slapovi, po uzoru na viseće vrtove, koji bi se u ritmičnoj celini spuštali ka Savi.


"VAZDUŠNI TRAMVAJ"
GRAĐEVINSKO preduzeće "Šumadija", vlasnika Riste Ristića, još 1928. godine predložilo je da se Kalemegdan i Zemun povežu posebnom vrstom žičare preko Save. Kako su nam objasnili u Istorijskom arhivu Beograda, "vazdušni tramvaj", kako su ga prozvali, "polazio bi svaka dva minuta, i putovanje do Zemuna bi trajalo oko pet minuta".


NARODNI HRAM
PO zamisli arhitekte Svetomira Lazića, 1919. godine, na Kalemegdanu je planiran kompleks zgrada koje bi bile "zadužene" da predstave umetnička dostignuća ondašnje države. Kako nam je objasnila Snežana Lazić, kustos Istorijskog arhiva Beograda, na tom mestu trebalo je da budu predstavljeni slikarstvo, vajarstvo, muzika, književnost, filozofija i svi muzeji.
Podsećamo, Muzej grada Beograda danas ima sjajnu, bogatu kolekciju u svojim depoima, ali ova institucija, prepuna izuzetno važnih eksponata nema svoju zgradu!
Beograd u depoima Prirodnjačkog muzeja takođe drži izuzetno blago, koje novi naraštaji danas ne mogu da vide. Tamo stoji velika soba sa kostima mamuta koji je nekada bio "žitelj Beograda".


DOM ZIDARA
NACRT za dom slobodnih zidara napravio je još 1923. godine veliki ruski arhitekta Nikola Krasnov. Istorijski arhiv Beograda ima sačuvanu ovu skicu, mada se ne zna gde je zgrada trebalo da bude locirana.

STADION
BEOGRAD ima autore koji su značajno mogli da ga unaprede, ali i unakaze. Tako je isti Nikola Dobrović bio inicijator ideje da se na Donjem kalemegdanskom gradu izgradi sportski stadion posle Drugog svetskog rata. Ali kakav...
- To je ideja koju su Nemci osmislili pre rata - priča Bogunović. - Oni su još tada agažovali čuvenog arhitektu Vernera Marha, autora olimpijskog stadiona u Berlinu. Posle propasti nacističke ideje Dobrović predlaže da se ipak napravi stadion, i srećom, ondašnje Udruženje arhitekata mu se hrabro suprotstavlja. Jedan od čelnika koji se usprotivio uništelju Kalemegdana bio je poznati profesor Branko Maksimović." [font=verdana, geneva, lucida, 'lucida grande', arial, helvetica, sans-serif]Preuzeto sa :    http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?p=11348209[/font]

Unapređenje rečnog saobraćaja:

Pretpostavljam da nije ni potrebno napomenuti značaj i veličinu beogradskih reka, pogotovo Dunava, kao ni da Beograd ima oko 200 km obala (na Savi i Dunavu), što je skoro kao celo crnogorsko primorje.

Pored toga, beogradske reke su prilično puste, mada se vidi lagani napredak. Ovog proleća će se flota turističkih brodića povećati za još par komada, mada je to i dalje oko desetak, možda 20. Trebalo bi da ih bude mnogo više. Takođe, trebalo bi da postoji i više pristaništa gde bi mogli da primaju i ostavljaju putnike.

Takođe, trebalo bi proširiti kapacitete putničkog pristaništa koje za sada može da opsluži do četiri bele lađe. Mislim da je proširenje ovog pristaništa neophodno hitno, jer su rečne krstarice ove godine čak i zimi prisutne (do sada su bile od kasnog proleća do jeseni).
Interesovanje za krstarenje Dunavom raste, a verovatno će uskoro i neka domaća kompanija da se zainteresuje za duža krstarenja i izlete do Šapca i Sremske Mitrovice, Novog Sada, Slankamena, Apatina, Smedereva, Ramske tvrđave, Srebrnog jezera, Golupca, Kladova, Đerdapa, Donjeg Milanovca...

Dodati par dokova između Brankovog i Starog Savskog mosta nije mnogo skupo, a značajno bi povećalo kapacitete glavnog beogradskog pristaništa.

Takođe, trebalo bi dodati pristaništa (za bus i taxi brodiće) i na Adi, NBG bloku preko puta Ade (44 ako se ne varam), kod sajma, kod Sava Centra, kod Ušća, kod hotela Jugoslavija, na kraju Zemunskog keja, na Dorćolu, kod SC Milan Gale Muškatirovič (25. maj), na Adi Huji, u Krnjači, a možda i na Beloj Steni, Lidu i na onom ostrvu preko puta Zemuna (letnja).

Nastaviće se...