Priznajem, ne znam da vozim u rikverc.Priznajem i to da ne umem da uparkiram auto i zamenim gumu.
Ali zato umem, da gledam utakmicu.Posebno reprezentaciju. Nasu! I umem da psujem,onako bezobrazno, prosto i socno.Umem da vicem,i garant,bolje to radim od vecine muskaraca. Samo da pojasnim,nije to rodjenjem stecena vestina i sposobnost, to je nadogradja, ona sto dodje posle kad se pojavi onaj PRAVI i MOJ.
 I odgledah ja veceras to SP. Odgledah nas krah.Kako smo krenuli,tako smo i zavrsili.Porazom. Mnogo smo hteli,mnogo zapoceli i neslavno zavrsili.Steta, mi smo se kleli.Pevali im pesme i slike ljubili.Velicali i mudro savetovali. Nazalost,najbolji samo opstaju! I ostaju.A ja sam se eto,u dubini duse nadala,bar 1:0 za nas.Mozda i 2..Eh,kad me ne strefi slog u 68 i 74 minutu.!
A nama za utehu,ima mesta za popravni.Evropsko prvenstvo.Steta samo sto su selektorovoj zeni rodjendanski poklon pokvarili.Jer on je danas pobedu njoj namenio.Poklon rodjendanski!!
Aj" valjda se provuce i nesto joj kupi u povratku iz Afrike.