Alfred Metju, “Otkačeni Al”, Janković,(engl. Alfred Matthew "Weird Al" Yankovic ), rođen 23. oktobra 1959, je američki muzičar, satiričar, parodičar, harmonikaš i televizijski producent jugoslovenskog porekla. Janković je posebno poznat po svojim humorističkim pesmama, kao i parodijama nekih od poznatih muzičkih hitova, koje bacaju novo svetlo na popularnu kulturu. Od vremena kada je primio svoju prvu lekciju sviranja harmonike, dan pre svoga sedmog rođendana, pa sve do danas, on je prodao više od 12 miliona albuma i snimio više od 150 parodija i originalnih pesama.^[1][2][3] Za svoj rad, pored devet nominacija nagrađen je i sa tri Gremi nagrade, kao i tri zlatne i pet platinastih ploča u Sjedinjenim državama. Jankovićev prvi “Top 10” Bilbordov album (Straight Outta Lynwood) i singl (White & Nerdy) su oba objavljena 2006. godine, obeležavajući tako skoro tri decenije njegove karijere.
Osim snimanja albuma, Janković je napisao scenario i glumio u svome sopstvenom filmu UHF (UHF), nastupao u “Otkačeni Al” televizijskom šou programu, režirao muzičke video spotove za sebe lično kao i za druge umetnike, uključujući Bena Foldsa (Ben Folds) i grupu Henson (Hanson), a pojavljivao se i gostovao i u brojnim TV emisijama, kao što su “Simpsonovi” (The Simpsons) “Spiks end speks” (Spicks and Specks) “Džoni Bravo” (Johnny Bravo) “Iza muzike” (Behind the Music) “Timov i Erikov strahopoštovanje šou, Veliki posao!” (Tim and Eric Awesome Show, Great Job!), i “Robot pile” (Robot Chicken).

Al je rođen u Dauniju, Kalifornija (Downey, California), kao jedino dete Nika Jankovića (engl. Nick Yankovic), Amerikanca poreklom iz Jugoslavije, i Meri Elizabet Vivalde (engl. Mary Elizabeth Vivalda), Amerikanke italijansko-engleskog porekla. Odrastao je u gradu Linvud, Kalifornija (Lynwood, California) koji se nalazi u blizini njegovog rodnog grada.^[4] Njegov otac Nik rođen je u Kanzas sitiju u državi Kanzas, a u Kaliforniji je živeo od završetka Drugog svetskog rata, tokom kojeg je bio odlikovan ordenom “Srebrna zvezda”.^[5][6] Njegov životni moto bio je “Radi za svoju egzistenciju što god te čini srećnim” i često je svoga sina Alfreda podsećao na ovu svoju životnu filozofiju. Nik je oženio Meri Vivaldu 1949. godine, koja je u Kaliforniju došla iz Kentakija, a sina jedinca Alfreda rodila mu je deset godina kasnije. Alfred je svoj prvi čas harmonike imao 22. oktobra, 1966, dan pre svoga sedmog rođendana. Trgovački putnik koji je prolazio kroz Linvud ponudio je Jankovićevim roditeljima da biraju između časova harmonike i časova gitare koji su držani u lokalnoj muzičkoj školi. Al Janković tvrdi da je razlog zašto su se njegovi roditelji ipak odlučili za harmoniku bio taj “što su računali da će tako biti još jedan harmonikaš Janković više na svetu”, misleći pri tome na Frenkija Jankovića, sa kojim nisu bili ni u kakvom srodstvu.^[5] On je nastavio sa lekcijama harmonike u muzičkoj školi tokom sledeće tri godine, da bi posle toga produžio sam da se usavršava u sviranju ovog instrumenta.^[4]U početku najviše se ugledao na pomenutog Frenkija Jankovića kao i Mirona Florena (Myron Floren ) (harmonikaša iz Lorens Velk šoa - The Lawrence Welk Show ). U 1970. godinama, Janković je bio veliki fan Eltona Džona i tvrdi kako mu je njegov album “Gudbaj jelou brik roud” (Goodbye Yellow Brick Road ) poslužio da nauči da svira rokenrol na harmonici. Neprestano je nanovo slušao ovaj album i pokušavao da ga prati svirajući na svom omiljenom instrumentu. Janković je upisan u dečiji vrtić godinu dana ranije od ostale dece, i preskočio je drugi stepen. “Moji drugari iz razreda izgleda da su mislili da sam ja neka vrsta raketnog inžinjera (engl. rocket scientist – ili u doslovnom prevodu raketni naučnik), tako da sam stekao ugled “ludaka” veoma rano,” izjavio je Al u jednom prisećanju. Pošto je svoje neuobičajeno školovanje završio dve godine ranije od svojih vršnjaka, Janković nije imao interesa za velike društvene događaje u školi. On tvrdi da je imao sve petice tokom svoje srednje škole i da je zato bio počastvovan time što je držao oproštajni govor pred svojom srednjoškolskom maturskom klasom. Janković je bio prilično aktivan u vannastavnim aktivnostima, uključujući “Nacionalnu forenzičku ligu” (National Forensic League) u kojoj je obično osvajao trofeje, zatim komad zasnovan na “Buntovniku bez razloga” ("Rebel Without a Cause"), godišnji program za koji je napisao većinu naslova i "Vulkano Voršipersov klub" ("Volcano Worshiper's Club"), u kojem nije radio apsolutno ništa, jer kako kaže, “Mi smo se upisali u klub samo da bi nam se slika pojavila u godišnjem almanahu”.