Mozaik je dizajn ili slika dobijena polaganjem malih komada stakla, kamena, terakote itd. u cementnu podlogu ili neku drugu vrstu veziva. Ova vrsta dekoracije se često koristi na zidnim panelima ili podovima ali naročito je efektna na lučnim površinama kao što su lukovi i tavanice. Mozaik može biti eksterijerni ili unutrašnji.

Još od drevnih vremena umetnost mozaika je igrala važnu ulogu u ukrašavanju i umetničkom izražavanju, u kućama, crkvama i javnim mestima.

Umetnost mozaika, u raznim oblicima, upražnjava se hiljadama godina ali mozaik koji je nama poznat izumeli su Grci, a potom su svoju veštinu preneli na Rimljane. Mnogi drevni mozaici začuđujuće dobro su odoleli zubu vremena.

Tokom istorije Rimljani su postali Vizantinci koji su poznati po svojim superiornim zidnim i lučnim mozaicima. Vizantijsko carstvo je palo u 15. veku, a mozaik doživljava svoj pad sve do ponovnog oživljavanje u 19. veku, oživljavanje koje traje i danas.

Moderni materijali i tehnike doveli su do toga da je mozaik sve živahniji. Računari su idealni za dizajniranje savremenih mozaika i koriste se u te svrhe obilato.

Rane mozaike srećemo već u periodu četiri ili tri hiljade godina pre nove ere. Ovi rudimentarni mozaici, uglavnom iz Mesopitamije, sačinjeni su od glinenih kupa koje su najpre pečene, a potom bojene. Tanke kupe su potom utiskivane u zidove od blata, a imale su funkciju zaštite i ukrasa.

Grci su veoma dobro iskoristili šljunak za podne mozaike. Ovakvi mozaici od šljunka se mogu naći širom grčkog sveta od 6. do 4. veka pre nove ere. Mnogi od njih su polihromni i često prikazuju svetle figure na tamnoj pozadini. Dobri primeri ovakvog mozaika nađeni su u Atini, na Korintu i na Tarsusu.

Do kraja 3. veka pre neve ere, mozaik od šljunaka je zamenjen mozaikom od tesera napravljenih od kamena i stakla. Zbog toga što je tesera manja, ona se može upakovati na manju površinu u velikom broju. I kao što znate sa štampanih fotografija, što je više tačkica, to je više detalja. Ovo je dovelo do pojave veoma složenih mozaika sa puno detalja.

Rimljani su umetnost mozaika naučili od Grka i zaslužni su za njeno širenje po čitavoj imperiji. Neki od najranijih mozaika iz 1. i 2. veka pronađeni su odlično očuvani u pompeji. Č k su i pločnici bili ukrašeni motivima od kamena i mermera. S obzirom na nasilni kraj Pompeje, pravo je čudo da je takvo blago preživelo.

U moderno doba kao najzaslužniji za popularizaciju ove umetnosti pominje se španski arhitekta Gaudi, a njegovi čuveni radovi mogu se videti u Barseloni.

Danas mozaik, kao umetnost, cveta. Ljudi kao da su zaraženi virusom “mozaičenja” svega i svačega.

Postoji mnogo stvari na koje morate misliti kada dizajnirate mozaik. Na prvom mestu je dizajn… zatim materijal koji ćete koristiti… i boje koje želite. Način na koji se pojedinačni komadi materijala, tesserae, polažu na podlogu igra veliku ulogu.

-sl.4 -Opus Palladianum – je tehnika koja mozaiku dodaje duh modernog. Pločice su nepravilnih i nejednakih oblika, a jedino što im je zajedničko je istovetan razmak između njih.

-sl.5 -  Opus Classicum – najčešći stil korišćen na rimskim mozaicima je upravo ovaj. Ovde se kombinuju opus tesselatum i opus vermiculatum. Fokus dizajna kreiran je vermiculatumom i leži na pozadini koja je rađena tesselatumom.

Prakticno primenjeni, pomenuti opusi izgledaju ovako:
sl.5 - Opus Classicum
sl.6 - Kombinacija opusa

U modernom dizajnu mozaika dozvoljeni su svi raspoloživi materijali, uljučujući i kosti, dugmad, perle, polomljene porecelanske sudove, metal…

Vitražno staklo – se obično proizvodi u obliku kvadrata, većih stranice 2cm i manjih stranice1cm, mada se mogu naći i drugi oblici (krug ili trougao npr.). Gornja strana je glatka i ravna, dok je donja talasasta zbog boljeg prianjanja na adheziv. Idealan je materijal za početnike jer je tanko, ravno i lako se seče. Ovo je jako dobar materijal za trodimenzionalne radove jer su mu ivice isečene pod uglom pa se lako prilagođava zaobljenim površinama. Proizvodi se u svim mogućim bojama. Za površinu od 30cm2 potrebno je nešto manje od 1kg ovog materijala.

Glazirane i neglazirane keramičke pločice – su kvadratnog oblika dimenzija 2cm x 2cm x 3mm. Kod glaziranih pločica boje su intezivne ali je paleta prilično oskudna jer se svodi uglavnom zelene i plave tonova ili slične koje su podesne za bazene. Neglazirane imaju bogatije palete ali boje nisu intezivne već više pastelne.