Sumerska umetnost

Sumersko Akadska kultura (2900.- 1950. p. n. e.) javlja se rano s tim da su neki gradovi najpre u Sumeru imali prednosi i značaj od ostalih. Tako Ur u I Urskoj dinastiji od 2280.- 1600. p. n. e. (a posle njega i Uruk i Lagaš) osnovana je država u Sumeru koja se prostirala sve do sredozemlja. Posle dvadesetak godina pod Saragonom nastala je prva monarhija koju su kasnije proširili Akadi od sredozemlja do Elama. Posle su vladale dinastije Ura i uspele da postave svoju vladavinu. Period Džemedetski traje od 2900. do 2600. p. n. e. ranodinastički period Ura I od 2500.- 2400. p. n. e. akadski period 2350.- 2170. p. n. e. i period III dinastije Ura 2050.- 1950.p. n. e.


Gudea vladar Lagaša, Luvr, Pariz

Sumeri su tvorci klinastog pisma. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture, jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. Neopterećeni životom posle smrti, njihova umetnost je utilitarna i pragmatična.

Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna, a ne realistična. Sumerski vajar formu dobija kombinovanjem kupe i valjka, za razliku od Egipćana, čije su skulpture kubične. Ruke i noge su okrugle kao cevi, a duge suknje koje nose su tako glatke i okrugle, kao da su rađene na strugu. Ova karakteristika se zadržala i mnogo kasnije, u mesopotamskoj skulpturi, koja je bila znatno bila bogatija oblicima. Sumerske skulpture su modelovane od raznih vrsta materijala ili livene u bronzi. Figure su snažne zdepaste, zamišljenog izraza, neidealnih proporcija: kratak vrat, široka ramena, veliki nos, bez istaknutog pokreta. Oči su neprirodno velike i najupadljiviji su element skulpture, koja je mahom uprošćena. Izvedene su umetanjem raznobojnog materijala i dragocenog kamenja. Verovatno predstavljaju duhovnost (božanstva imaju znatno veće oči od običnih ljudi). Reljef: nema perspektive i skraćenja, važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno, a lice i noge u profilu), dubina se prikazuje pomoću ravni.

Sumerska umetnost

Sumeri su živeli u gradovima-državama, od kojih je svaka imala svog mesnog boga, dok je vladar, vrhovni sveštenik, bio predstavnik boga na zemlji. Njihova umetnost je uglavnom bila namenjena obožavanju božanstava.

Dela:

    * Ženska glava iz Uruka, 3500 – 3000 godine p. n. e.

Statua je bila u prirodnoj veličini. Telo je verovatno bilo izrađeno od drveta, koje je vremenom propalo, tako da je sačuvana samo mermerna glava. Oči i obrve su bile izvedene umetanjem materijala, a glava je bila prekrivena perikom od zlata ili bakra. Kao umetničko delo, ova glava je na istom nivou kao i najlepša dela egipatskog vajarstva Starog carstva- Meko zaobljeni obrazi, fini lukovi usana, kombinovani sa nepomičnim pogledom ogromnih očiju stvaraju ravnotežu između čulnosti i strogosti, dostojnu svake boginje. Nalazi se u iračkom muzeju u Bagdadu.

    * Kipovi iz Abuovog hrama, 2700. – 2500. godine p. n. e.

Skupina desetak figura predsatvlja božanstva, sveštenike i vernike. Najviša među njima je Abu - bog vegetacije, visoka 76cm. Druga po veličini je boginja majka. Dva božanstva razlikuju se od ostalih figura, pored visine i većim prečnikom zenica. Cela grupa je verovatno stajala u celi Abuovog hrama. Sveštenici i vernici su stajali pred božanstvima i očima razgovarali sa njima. Verovalo se da su bogovi prisutni u svojim likovima, a da statue vernika zamenjuju portretisane osobe i u njihovo ime čitaju molitve. Ipan, likovi nemaju težnju za postizanjem stvarne sličnosti sa portretisanim osobama. Tela i lica su strogo uprošćena i šematska, da ne bi skretala pažnju sa očiju. Ova skupina je isklesana od komada mermera.

    * Zastava iz Ura, 2500. godine p. n. e.

Zastava iz Ura predstavlja ukrasnu ploču sa dvostrukim pročeljem. Tema je rat i mir, sa inkrustacijama. Sadrži friz od zlata i lapis lazuli (kamen modar sa iskricama zlata). Ističe se sređenost, postignuta uvođenjem linija tla. Na gornjem delu je predstavljena gozba, a u donjem robovi koji donose jela. Dostojanstvenici koji sede su iste visine kao i oni koji stoje, dok su robovi manji - hijerarhija predstavljena izokefalijom. Materijalizacija je primitivna - na isti način se tretiraju ljudska koža i haljine od kozije dlake.

    * Jarac i drvo, iz Ura, 2600.g.p. n. e.

To je žrtveni stalak iz Ura. Napravljen je, ne klesanjem iz jednog komada kamena, već dodavanjem različitih "mekih" materijala - drveta, zlatnih listića i lazulita, što mu znatno dodaje na realističnosti. Stalak prikazuje jarca koji se propinje uz rascvetalo drvo. Životinja je čudesno živa i puna snage. Ima skoro demonski pogled dok nas posmatra između grana simboličkog drveta, posvećenog bogu Tamuzu. Predstavlja otelotvorenje principa muškosti u prirodi. Ovakvo udruživanje životinja sa božanstvima je nasleđeno iz praistorije. Ono po čemu se Sumeri razlikuju je što njihove svete životinje imaju aktivnu ulogu.

    * Harfa iz Ura, oko 2600.g.p. n. e.

Sačuvan je umetak u korpusu rezonatora harfe, ka kome su prikazane razne životinje koje obavljaju ljudske poslove - vuk i lav nose hranu na neku gozbu, magarac, jelen i medved sviraju na istoj harfi na kojoj se ukras i nalazio. Na vrhu se nalazi omiljeni sumerski motiv - junak koji drži dva obgrljena bika sa ljudskim glavama. Dispozicija likova je na horizontalnim linijama tla - kao u egipatskoj umetnosti, ali je umetnik očigledno bio veoma slobodan u prikazivanju likova. Preklapanje likova i skraćenje ramena nije bilo karakteristično za stroge egipatske kanone. Iako ova predstava danas izgleda komično, ona verovatno nije izrađena u toj nameri, a pravo značenje nije sačuvano. Ipak, tu vidimo najstarije pretke basni o životinjama.

Akadska umetnost

Pred kraj ranodinastičkog perioda, moć gradova-država je počela da opada. U isto vreme Semiti, nastanjeni u severnoj Mesopotamiji su se kretali na jug i na mnogim mestima preplavili Sumerce. Oni su prihvatili sumersku civilizaciju, ali su bili manje vezani za tradicije grada-države. Zato ne iznenađuje što su oni u Sargonu iz Akada i njegovim naslidnicima videli prve mesopotamske vladare koji su se otvoreno nazivali kraljevima i težili da vladaju celom zemljom. Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena. Dolazi do udaljavanja od formalne apstrakcije kod skulptura, kao novog shvatanje kraljevskog dostojanstva. Reljef postaje slobodniji – piramidalne kompozicije. Veća je realističnost predstavljanja. Slike pričaju priču, a ne prikazuju lepotu. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja. Javlja se stilizacija kose i brade.

Dela:

    * Glava akadskog vladara, 2300 – 2200 godine p. n. e., bronza

Bez obzira na to što su joj oči iskopane (u njih je nekad bio umetnut neki dragocen materijal), ona je još uvek ubedljiva u sličnosti i veličanstvena. Lice je uokvireno bogato ukovrdžanom kosom i bradom. Iako je modelovana sa neverovatnom preciznošću, ne gubi organski karakter i ne postaje puki ornament. Složena tehnika livenja i umetanja dragog kamenja govori o pravom majstorstvu.

    * Pobednička stela Naram – Sina, 2300 – 2200 godine p. n. e., najstariji spomenik u slavu osvajača

Sargonov unuk, Naram-Sin, ovekovečio j sebe i svoju pobedonosnu vojsku u reljefu na velikoj steli - uspravnoj kamenoj ploči od ružičastog peščara, koja je služila kao beleg. Odbačene su ukočene linije tela. Kraljevi vojnici napreduju između drveća na padini planine. Iznad njih stoji Naram-sin, trijumfujići, dok pobeđeni neprijateljski vojnici mole za milost. Greju ga tri sunca - povoljne zvezde, simboli božanske vladavine. On je snažno aktivan, kao i njegovi vojnici, ali njegova veličina i izolovan položaj mu daju nadljudski status. Nosi krunu sa rogovima, koja je do tada bila rezervisana za bogove. iza njega su samo vrh planine i nebeska tela. Lice mu je prikazano u profilu, dok su oči i ramena frontalni (Vidi Umetnost starog Egipta). Pokušaj dočaravanja prostora superponiranjem likova, ali na kosoj liniji, za razliku od dosadašnje horizontalne.

Novosumersko razdoblje

Vlast akadskih kraljeva okončana je kada su plemena sa severoistoka sišla u mesopotamsku ravnicu i zavladala njom za više od pola veka. Isterali su ih 2125.g.p. n. e. kraljevi iz Ura. Oni su obovili ujedinjeno kraljevstvo. Za vreme tuđinske vladavine, Lagaš, današnji Teloh, jedan od gradova-država je uspeo da zadrži nezavisnost. njegov vladar, Gudea, bio je dovoljno oprezan da kraljevsku titulu vrati gradskom bogu i obnovi njegov kult.

Dela:

    * Glava Gudea

Gudea, ma koliko bio privržen tradicionalnim vrednostima, nasledio je i osećaj lične važnosti od akadskih kraljeva. Njegova portretna glava mnogo je manje izrazito individualna od glava akadskih vladara, ali njeni oblici su daleko od čiste geometrizacije ranih sumerskih skulptura. Izrađena je od diorita sa naglašenom prefinjenošću i toliko uglačana da izaziva neobičnu igru svetlosti na licu.

Vavilon


Hamurabijev zakonik

Drugi milenijum pre nove ere je bio period skoro neprekidnih nemira u Mesopotamiji. Centralna vlast bila je u rukama domaćih vladara samo u periodu između 1760. i 1600. godine p. n. e., kada je Vavilon preuzeo ulogu koju su nekad imala Akad i Ur. Hamurabi, osnivač vavilonske dinastije, je najznačajnija figura tog razdoblja. Gledao je na sebe kao na miljenika boga sunca Šamaša, čija je misija bila uvođenje pravde na zemlji. Grad je postao kulturno središte Sumera i sačuvao ugled još više od hiljadu godina pošto je prošpala njegova politička moć.

Umetnost iz ovog perioda je slična novosumerskoj. Odlikuju je mnoštvo fantastičnih životinja, bikova i lavova, čiji su kipovi stražarili na vratima. U ovom periodu nastao je Hamurabijev zakonik (oko 1760. godine p. n. e.). Zakonik je isklesan na visokoj steni od diorita, na čijem vrhz je predstavljen sam Hamurabi oči u oči sa bogom Šamošem, što predstavlja paralelu sa statuama iz Abuovog hrama. Iako je isklesan četiri veka posle Gudeinih statua, on je čvrsto vezan za njih, kako stilom, tako i tehnikom. Reljef je veoma visok, tako da figure deluju izduženo u odnosu na figure na Naram-Sinovoj steli.

Persijska umetnost

Persija je dobila naziv po narodu koji je osvojio Vavilon 539.g.p. n. e. To je današnji Iran.

Persijanci, pre osvajanja Vavilona, su bili stalni nomadi, nisu imali trajnih spomenika i pisanih izveštaja. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala, predstavljaju vrstu pokretne umetnosti, kako nazivamo nomadsku opremu: oružje, konjska oprema, kopče, fibule, pehari, zdele i slično. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». Životinjski sitl karakteriše dekorativna upotreba životinjskih motiva u veoma apstraktnom maštovitom obliku. U najranijem obliku ga nalazimo na praistorijskoj bojenoj grnčariji iz zapadnog Irana.

Tim pre je fascinantno kako je jedno nomadsko pleme uspelo tako brzo, u toku samo jedne generacije, i potpuno da ovlada složenom administracijom asirske imperije. Pri tom su zadržali svoju sopstvenu kulturu i vrlo efektno primenili znanja koja su nasledili od Asiraca da je razviju.

Kada su bili na vrhuncu, pod Darijem I i Kserksom (523-465.g.p. n. e.) persijsko carstvo je bilo veće od egipatskog carstva i asirskog carstva uzetih zajedno, a srušio ga je Aleksandar Veliki 331.g.p. n. e.

Persijska vera – učenje Zoroastra, dualizam svetlosti i mraka otelotvorena u Ahuramazdi - svetlost i Ahrimanu - mrak. Nemaju religioznu arhitekturu, verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom.

Persijske palate su ostavljale snažan uisak. Sa najviše pretenzija izgrađena je palata u Persepolisu. Njena osnova podseća na asirske kraljevske rezidencije - s velikim brojem prostorija, dvorana i dvorišta na uzdignutoj platformi.

Skulptura je u arhitektonskom okviru, ceremonijalna. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu, bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. Persijska umetnost pod Ahemenidima je sinteza više elemenata, nadovezuje se na mesopotamsku tradiciju, nasleđujući njena temeljna obeležja. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. Statična je. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti.

Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. Statična je. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti.

Kikladska umetnost

Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600. – 1100. p. n. e. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove, osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu, ruku skrštenih na grudima, za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. Imale su pljosnat, klinast oblik, stubast vrat. Interesantno je da ove figure nemaju lica, osim nosa, ali da su naglašene grudi, kolena i stomak. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim obrisima oblina. Kikladski vajari II milenijuma p. n. e. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini, za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili.

Ova umetnost daje izvorne forme i ima izuzetno uopštavanje. Primećuje se sličnost sa modernim stvaranjem.

...

Slikarstvo

Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. Veliki broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice, koje predstavljaju prisustvo božanske sile i morske životinje. Prisutan je ritmičan talasast pokret, oblici su lišeni težine, a tela su vitka.

Boji se kontinualno, crtež je mek, bez senki.

U periodu 2000. – 1700. p. n. e. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe, školjke, hobotnice.

Dela:

    * Toreador (akrobata sa bikom) oko 1500. p. n. e.

Freska palate u Knososu predstavlja obrednu igru u kojoj akrobata preskače preko leđa bika. Bik je veliki, impresionira snagom i silom i neusklađen je sa vitkim telom akrobate. Scena je živa sa visokim stepenom likvidnosti.

    * Kraljičin megaron

Freska sa ribom i delfinom, omiljena tema Minojskog slikarstva. Slika se zove još i "Život mora". Nalazi se u Minosovoj palati na Kritu.

    * Krčag sa siskom, kamares stil, 1800. p. n. e.

    * Vaza sa oktopodom, 1500. p. n. e.

Apstraktne šare su zamenjene novim repertoarom koji je uzet iz životinjskog sveta. Neki sudovi su skroz oslikani ribama, školjkama, hobotnicama.







Reljef

Reljef je rađen u štuku (gips i kreč se mešaju sa dodatkom plemenitog peska). Plitak je i blizak freski. Bojen je jakim bojama, a senke su retke.

Dela:

    * Vaza žetelaca, 1500. p. n. e., Hagija, Trijada

Donji deo vaze je izgubljen. Reljef prikazuje povorku vitkih mišićavih muškaraca, obnaženih do pojasa koji nose neko oruđe sa dugom drškom (kombinacija kose i grabulja). Živahni ritam kompozicije ima prevagu nad jasnoćom opisa. Tri pevača predvođena "muzičarem" sa čegrtaljkom (egipatskog porekla) pevaju iz sveg glasa. Naročito "horovođa", čije se grudi toliko nadimaju, da se vide rebra ispod kože. Naglašena je fizička napetost i radost u kojoj se sjedinjuje oštrina zapažanja i svesno humoristička namera.
Vajarstvo [uredi]

Skulptura je malih razmera, trodimenzionalna. Eksperimentisali su sa svim materijalima - mermer, pečena zemlja, slonovača sa zlatnim aplikacijama (začetak Fidijne hrizelfantinske tehnike), bronzi, zlatu, jelenskim rogovima.

Dela:

    * Zmijska boginja, 1600. p. n. e., terakota

Ženska figura vrlo uzanog struka, frontalnog stava, bujnih obnaženih grudi i širokih kukova - simbolizuje ženstvenost, u ritualnoj igri sa zmijama, koje su simbol muške plodnosti u mnogim starim religijama. To je paradoks jer na Kritu nema zmija, pa je očigledno da je kult uvezen. Stil figure nagoveštava mogući strani izvor - zvonasta haljina, krupne oči, debele zasvođene obrve - sve podseća na mesopotamske skulpture. Nazivaju je Gorgona.