FOTOLITOGRAFIJA

Postupak izrade štamparskih ploča za ravnu štampu (ofsetna štampa) putem reprodukcione fotografije (up. litografija u cinku). Pri ovom postupku se prvo izrađuje rasterski negativ originala u veličini u kojoj će se štampati, a zatim od njega dijapozitiv (film). Takvi dijapozitivi se mogu lako montirati sa lepljivom trakom (selotejp). na osvetljenom montažnom stolu, u redosledu u kojem će se štampati ('montaža' umesto preloma sloga u knjigotisku). Gotovi filmovi se posle izvršene montaže kopiraju na ofsetnu ploču sa svetloosetljivim slojem. koja se zatim razvija i nagriza. Gotova štamparska ploča pokazuje lspravno okrenutu sliku, jer se ofsetnom štampom odvija postupak pretiskivanja.

HEKTOGRAFIJA

(grčki: hekaton=sto. graphein=pisati)

Pri ovom postupku umnožavanja se papir premazan kredom stavlja na specijalno obojen papir. koji se dobija u trgovini u raznim bojama. Ako se zatim olovkom ili pisaćom mašinom piše ili crta po gornjoj strani hartije, tekst ili slika se prenosi kao slika u negativu na poleđinu papira. Vlaženjem sa špiritusom može se u tzv. hektografima izrađivati do 150 otisaka. Otisak se dobija u boji u kojoj je upotrebljeni papir.

INDIREKTNI POSTUPAK ŠTAMPANJA

Pri ovom postupku se otiskivanjie štamparske forme ne vrši direktno na materijalu na kojem treba da se štampa, već na gumeni cilindar. koji otisak prenosi na nosioca štampe — papir ili drugi materijal. Zbog toga elementi štamparske forme mora da budu okrenuti na lateralno ispravnu stranu. Indirektni postupci štampanja su ofsetna štampa i štampa na limenim pločama (limoštampa) kao i leterset (indirektna visoka štampa).

INICIJAL

Naziv za prvo slovo na početku poglavlja u knjigama, brošurama i ćasopisima, koje je većeg pismovnog lika od ostalih slova teksta i često je ukrašeno ornamentima i likovnim motivima.

KARTON

Debela vrsta papira koja se izrađuje kao i papir. 'Nelepljeni' kartoni su izrađeni iz jednog sloja ('jednoslojan karton' a uobičajen je i naziv 'polukarton'). 'Lepljeni' kartoni su, naprotiv, sastavljeni iz više posebnih slojeva koji su spojeni lepilom. Pri izradi tzv. 'položenih' kartona više slojeva papira prolazi u još vlažnom stanju kroz specijalnu presu i spaja se u kartonsku traku. Prerada kartona se vrši u knjigoveznicama i u fabrikama kartonaže, koje uglavnom izrađuju ambalažne i ukrasne kutije, kutijice za nakit itd.

MEŠANJE BOJA

Mešanje boja je fizički pojam koji se u slučaju aditivnog mešanja boja odnosi na delovanje nadražaja boje na ljudsko oko, a u slučaju suptraktivnog mešanja boja na promene svetlina boje.

1. Aditivno mešanje boja nastaje istovremenim delovanjem različitih nadražaja boje na oko. Ono se sreće svuda gde se različite vrednosti boja — 'bojni valeri' — superponiraju i kao optički utisak međusobno mešaju; na primer u štamparskoj tehnici prilikom štampanja višebojnih rasterskih tačkica, koje leže toliko gusto zbijene jedna pored druge da ih oko više ne može razdvojiti. Aditivno mešanje boja nastaje i kod projekcija raznobojnih najsvetlijih tonova jednih preko drugih ili kod tzv. 'obojene čigre', kada oko ne može više da razdvoji vrednosti boja, koje su vremenski date jedna za drugom, zbog brzine njihovog smenjivanja. Teorijska osnova je pri tome predstava o bojama spektra. Crno bez svetlosnih tonova dobija u svetlini dodavanjem neke boje spektra. Mešanje svih boja daje belu boju. Prema tome je svako mešanje boja svetlije od pojedinačne boje. Osnovne boje aditivnog mešanja boja su plava. zelena i crvena boja.

2. Suptraktivno (multiplikativno) mešanje boja, suprotno od aditivnog, nije mešanje bojnih nadražaja, već stvaranje boja suptrakcijom. Ono se, naime, zasniva na promeni svetlosne boje pri prolaženju ili pri refleksiji svetla od slojeva bojila ili pigmenta. Tako se belo svetlo u osnovi menja ako prolazi kroz obojeno staklo, na primer prolaskom kroz crveno i plavo staklo ono postaje ljubičasto. Isto se dešava ako se. npr. pomešaju crvena i plava boja. odnosno ako u tankom sloju leže jedna preko druge. Bleštavo belo svetlo se reflektuje kao ljubičasto, svetlosna boja se i ovde promenila. U oblasti štamparske tehnike dolazi dakle do suptraktivnog mešanja pri mešanju bojnih pigmenata (u prahu ili tečnih), ili pri štampanju boja jedne preko druge. Pri tome je mešana boja uvek tamnija od pojedinačnih boja. jer mešavina svih boja dala bi boju bez svetlosti, dakle crnu. Osnovne boje suptraktivnog mešanja boja su žuta, purpurna i modrozelena (cijan).