BAKROPIS

(nem.: Radierung, lat.: radere=strugati)

Ručni postupak duboke štampe pomoću nagrizane štamparske ploče. Na bakarnu (ili cinkanu) ploču se prvo nanese zaštitna podloga otporna na kiselinu (asfaltni lak, smola, vosak), koja se zacrnjuje slojem čađi. Lateralno okrenut crtež se zatim radiranjem šiljatom iglom udubljuje u meku podlogu. Ranije je to rađeno zagrejanom 'toplom' iglom (up. suva igla). Poleđina i rubovi ploče se pokrivaju asfaltnim lakom i ploča se stavlja u kadu sa kiselinom (up. nagrizanje). Kiselina (gvozdeni hlorid ili šalitrena kiselina) nagriza i produbljuje mesta sa kojih iglom za radiranje skinuta zaštitna podloga. Delimičnim pokrivanjem asfaltnim lakom sprovodi se proces nagrizanja: svetla mesta (najsvetliji tonovi) se posle kratkog nagrizanja pokrivaju, kako bi kiselina mogla tamna mesta crteža (dubine slike) što dublje da nagriza. Posle uklanjanja ostataka zaštitne podloge ploča se može obojiti pomoću tampona, pri čemu se boja utrljava u udubljene linije, a površina ploće se čisto obriše (up. tonsa ploče). Štampa se vrši ručnom presom koja se sastoji od dva čelična valjka koji se uzajamno pritiskuju a izmedu njih prolazi postolje prese sa pločom i hartijom. Prilikom štampe ploča se duboko utiskuje u prethodno ovlažen papir (na otisku ostaje vidljiv trag ivica ploče). Radirana ploča brzo gubi oštrinu tako da kvalitet otisaka postaje sve slabiji (up. numerisanje). Pogodnost bakropisa leži u lakoći izrade crteža na ploči: igla crta kao olovka na papiru (up. nasuprot tome bakrorez). Suprotno od akvatinte kod bakropisa je moguća samo linijska izrada crteža. Linije počinju i završavaju se tupo i deluju pomalo tvrdo.

BIMETALNA PLOČA

Štamparska ploča za ofsetnu štampu iz dva metalna sloja. Na osnovu (bakar, mesing i drugo) nanosi se galvaniziranjem tanak sloj hroma, nikla ili sličnog metala. Ovaj gornji sloj se prema zahtevima originala nagrizanjem samo delimično skida. Prilikom štampanja hidrofilan hrom zadržava vodu, a hidrofoban bakar je nosilac boje.

BLOK-KNJIGE ŠTAMPANE SA DRVENIH PLOČA

Pre no što je Gutenberg pronašao štampu sa pokretnim slovima, knjige su štampane sa drvenih ploča. Za svaku pojedinu stranu bila je potrebna jedna takva izrezbarena drvena ploča (v. drvorez), na kojoj su se nalazili i tekst i slika. Prilikom štampe ostajao je međutim na poleđini papira reljef (osenčenje), koji nije dozvoljavao da se i poleđina štampa. Zbog toga je tabak štampan samo s jedne strane sa dve drvene ploče, a savijan je u sredini, tako da su dvostruki listovi ostajali na obrezu zatvoreni. Prošivanje na hrptu vršeno je u 'bloku' vezivanjem sa koncem, uzicom, sa kožnim ili pergamentnim kajšićima. I knjige koje potiču iz Kine, a povezane su na sličan način, nazrvaju se blok-knjigama.

BRZOHODNA MAŠINA

Brzohodna mašina je vrsta štamparske mašine za visoku štampu. Prvu brzohodnu mašinu je 1812. godine konstruisao Fridrih Kenig. Štampanje se odvija sa ravne, položene štamparske forme i sa jednim štampaćim cilindrom koji okrećući se prelazi preko forme. Štampa se dakle ne odvija (kao kod ručnih presa i zaklopnih mašina) odjednom na celoj površini forme, već postepeno u smeru okretanja štampaćeg cilindra. Hartija za štampanje se stavlja na ulagaći aparat, hvataljke na štampaćem cilindru prihvataju tabak hartije i prenose ga na odštampavanje. U međuvremenu su valjci za nanošenje boje iz uređaja za boju naneli boju na štamparsku formu i tabak hartije koji se štampa cilindar nosi sa sobom, prelazi preko štamparske forme. Zatim se odštampani tabak 'izlaže', odnosno odlaže. Temeljna ploča na kojoj leži forma se pokreće napred i nazad u zavisnosti od hoda cilindra.