Čudesno drvo u narodnim pesmama balkanskih Slovena

Osa   sveta koja povezuje gornje i donje delove predstavlja se objektima koji   streme ka nebu. Dok lestve, tron, stub, planina ili dim predstavljaju   neživi svet, drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa   sveta predstavlja sam život. U statičnim predstavama ose sveta kao   drveta, njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta - donji   svet. Vertikala povezuje dva sveta u jednom objektu, sjedinjuje ih kao   svoje delove koji su u harmoničnom ili konfliktnom odnosu, i omogućava   posredovanja između svetova. U mitskim slikama i tekstovima osa sveta se   dinamično predstavlja kao penjanje ili spuštanje uz drvo ili planinu.   Motivi uznošenja, letenja, pada, takođe prikazuju prevladavanje   vertikalnih granica između svetova, ali često bez opredmećenja ose kao   objekta u prostoru. Statična i dinamična predstava su spojene, npr. u   bajkama, u motivu orla koji sa drveta u donjem svetu odnosi čoveka koji   je spasao njene ptiće na gornji, kao i u motivu penjanja uz drvo (drvo   uspona) ili pada sa drveta.

U brojnim knjigama i studijama   slovenskih folklorista i etnologa od Afanasjeva, Ilieva, Sofrića i   Čajkanovića do Đorđevića, Tolstaja i Agapkine proučena su verovanja i   obredi vezani za pojedine biljke i različite vrste drveća.

U   pokušaju grupisanja arhetipskih značenja drveta u folkloru Slovena,   ukazano je na postojanje tipova koji se sreću i u folkloru drugih naroda   - drveta plodnosti, drveta znanja, drveta života ili drveta smrti i dr.   Neki tipovi čudesnog drveta, npr. drvo znanja, drvo smrti ili   neplodnosti, drvo preobražaja, nisu povezani sa drvetom sveta. Ni u   demonološkim predanjima balkanskih Slovena o vilama i vešticama, koje se   sakupljaju na drveću, ni u predanjima o sreći onih koji poštuju zapise   (sveta drveta) ili o stradanju onih koji ih lome i seku, nema   vertikalnih opozicija koje bi ukazivale na osu sveta. U bajkama se   nalaze raznovrsni tipovi drveta uspona do viših bića i svetova, drveta   plodnosti, preobražaja, drveta znanja, i dr. (Parpulova 1980;   Bošković-Stuli 1966). Sveto drvo u ruskim basmama predstavlja centar   sveta (Šindin 1993: 116-118). U obrednim pesmama paganskog porekla, kao i   u hrišćansko-religioznim, javlja se drvo izraslo do neba, čije su   zlatne ili srebrne grane pokrile ceo svet, sa čudesnim plodovima -   biserom, dukatima, zlatnicima ili karagrošima. U poeziji balkanskih   Slovena drvo sveta i drvo plodnosti ne javlja se u epskim i baladnim,   već u obrednim i lirskim pesmama. Dakle, različiti žanrovi pokazuju   specifičnu vezanost za određene tipove drveća.

Kao čudesno drvo   kod Slovena imenuju se hrast (dub), jela, vrba, javor, jabuka, dafina   (mirišljava ili grčka vrba), kiparis. Ne obuhvatajući sve slučajeve   kosmičkog drveta u bugarskoj mitologiji, Georgieva piše: "Najčešće   njegove vrste su hrast, kiparis, javor pre svega u usmenoj umetnosti ili   voćke u obrednoj praksi" (1993: 40). Ovakvo razlikovanje u pesmama nije   dosledno, ali sugeriše razlikovanje mitskog i magijskog sloja narodne   kulture.

Dejan Ajdačić
Растко

Mora, Mara, Maruha

U slovenskoj mitologiji zli duh koji luta noću, sedi na grudima zaspalih i siše im krv. To može biti sen umrlog ili duša živog, koja u vidu leptira ili neke druge životinje napušta telo da bi mučila ljude. Verovalo se da postaje od ženskog deteta rođenog u krvavoj košuljici ili od devojke koja se povezala s đavolom. Pojavljuje se i u vidu različitih predmeta, na primer dlake i slamke, a može se provući kroz ključaonicu.


Nav, Navi

U slovenskoj mitologiji oličenje smrti, Carstva mrtvih i gospodara Podzemlja, odnosno demona koji su nastali od duša mrtvorođene i nekrštene dece. U bugarskim predanjima zamišljani su u vidu ptica koje, uz zastrašujuće krike, u tamnim noćima obleću oko kuća i napadaju trudnice, dojilje i decu. Kod Srba i Hrvata nazivaju se nekrštenci ili nevidinčići, a zamišljani su kao velike ptice sa dečjim glavama. To su zli demoni koji napadaju nekrštenu decu i dojilje. Stočari posebno strahuju od nekrštenaca, koji kravama, ovcama i kozama oduzimaju mleko. U Ukrajini i Poljskoj zamišljani su u ljudskom ili životinjskom vidu, a nazivaju se poterčuk, odnosno latawiec.


Perun

Bog gromovnik, poštovan kod svih slovenskih naroda. Posvećeni su mu planinski vrhovi i izvori, a na žrtvu mu je prinošen bik. Glava njegovog drvenog idola u Kijevu bila je od srebra, a usta od zlata. Zamišljan je kao zreo čovek sa ognjenim kamenom, batinom ili strelama u rukama. Prizivan je prilikom sklapanja ugovora i polaganja zakletvi, odnosno kažnjavao je svakog verolomnika. Ispred njegovog kipa u Novgorodu i danju i noću gorela je vatra od hrastovih drva. Ako bi se nepažnjom slugu ta vatra ugasila, svi bi bili kažnjeni smrću. Od drveća posvećen mu je hrast, a od biljaka - perunika (bogiša), za koju se verovalo da čuva kuću od groma, požara i svake nesreće. O širokoj rasprostranjenosti Perunovog kulta svedoče nazivi mesta, izvora i planina u svim oblastima slovenskog sveta. Posle pokrštavanja, Sloveni su Perunov lik i funkcije preneli na svetog Iliju.

                                                                                                                            Slovenska mitologija