DjAVOLJA VAROS                 

Djavolja varos je izuzetno cudo prirode.Smestena je ispod planine Radan,na putu od Nisa ka Kursumliji.Apsolutno je tvorevina koja vas mora ostaviti bez daha.Kada sam pvi put svratila tamo,verovatno pod utiscima svega onoga sto sam cula i citala,mislim da sam i sama bila skamenjena.Na momente mi se cinilo da zaista kamene figure lelujaju  i da se u svakoj od njih mogu opaziti oci.Da bi oni koji malo znaju o Djavoljoj varosi razumeli o cemu govorim,mozda je bolje krenuti redom,od mitova i legendi...

 
Legenda o Đavoljoj varoši

Čudno izvajane a, još čudnije, poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnog ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar - uticali su na maštu okolnog  stanovništva da to mesto dobije naziv „Ðavolja varoš“.

  Prva legenda

  Nekad, davno, ovde su živeli skromni, mirni, svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru!
  Ðavolji plan je pokušala da spreči vila  koja, prema legendi, i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove - i oni pođoše s  mladencima ka crkvi, na venčanje. Ona se,  onda, poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje.
  Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i - okameni sve svatove s grešnim mladencima...

  Druga legenda

  Zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini ovih čudnih zemljanih figura.

Treca legenda


Beše tu, nekada davno, jedan utvrdeni grad. Življahu tu i mladi i stariji, i žene i deca, življahu i radovahu se životu. Na nesrecu, citavim krajem tada vladaše okrutni aga, ciji zulum nikog ne poštedi. Da šuruje sa necastivima, odavno se znalo. Ali, šta sve može da ucini – nije se dalo ni naslutiti. Jednoga dana, kaže legenda, aga okupi silnu vojsku, razruši naselje, a sve njegove stanovnike pretvori u kamene kule.

                                                                                                                         Arhiv grada- Kursumlija


Zemljane figure

Mnogo je tu stvari koje vas ne ostavljaju ravnodusnim.Sama Djavolja varos pripada selu izuzetno neobicnog naziva Đake, ( potiče od albanske reči „gjak“-krv).  Zemljane figure ili  "kule" su smeštene u dve jaruge  a i same jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".

 

Ne znam da li sam ja bila izuzetno pod utiscima onoga sto sam citala,ili cega vec, ali zaista je prirodni fenomen.Recimo i podatak da je uvek 202-e figure,da one pod dejstvom kise i drugih atmosferskih padavina nestaju ali u isto vreme i nastaju nove,tako da ih je u svakom momentu toliko. Tu sad ide i prica da se figure u toku noci krecu,da se cuju krici i dozivanja i to unosi neki nemir.Sve su to "price", u koje verujete ili ne,ali svejedno.Kazu da je sad uradjeno i osvetljenje i da je  nocna poseta Djavoljoj varosi poseban dozivljaj,ali ja ipak ne bih....
Postoji i jedan interesantan detalj koji se odnosi na drvece u Đavoljoj varoši. Svako drvo koje raste je zaista neobicno. Neka rastu protivno silama prirode,(bukva i hrast) dakle naopako sa granama uperenim ka zemlji, a ne ka nebu. Naravno opet ide prica,da ih "djavo kreira prema svome liku".
Bez obzira sto ovo izaziva i podsmeh dok se slusa ili cita,kad se bude tamo,sve dobija drugu dimenziju
 
 

--