Tema: SVETI OCI SVJEDOCE PROTIV JERETIKA (Pročitano 1254 puta)

Znakovnik · « **poslato:** мај 30, 2009, 00:00:33 »

Moderni jeretici kazu:

Engleski jezik:

4) The church recognizes the presence and activity of Christ and the Holy Spirit outside its own boundaries and prays for the gift of God's wisdom to all in the awareness that other member churches also believe in the Holy Trinity and the saving grace of God.

5) The church recognizes in the other member churches of the WCC elements of the true church, even if it does not regard them "as churches in the true and full sense of the word" (Toronto statement)."

Srbski jezik:

4. Crkva priznaje prisustvo i djelatnost Hrista i Svetog Duha van vlastitih granica i moli za dar Bozije mudrosti svima onima koji su u spoznavanju, te da i ostali clanovi crkava takodje vjeruju u Svetu Trojicu i spasonosnu slavu Boziju.

5. Crkva priznaje u ostalim clanovima SSC elemente istinite crkve, cak i ako ih i ne postuje 'kao crkve u istinitom i punom znacenju rijeci'." (Ustav Svjetskog Savjeta Crkava, cl. 4 -5)

Izvor:
http://www.oikoumene.org/en/resources/documents/assembly/porto-alegre-2006/1-statements-documents-adopted/institutional-issues/constitution-and-rules-as-adopted.html

"Tekstom Balamanda (1993) priznata je rimokatolička crkva kao crkva sa punim značenjem izraza: 'Sa obe strane se priznaje da ono što je Hristos poverio Njegovoj Crkvi – ispovedanje apostolske vere, učestvovanje u istim tajnama, pre svega u jedinstvenom sveštenstvu koje vrši jedinstvenu Hristovu žrtvu, apostolsko prejemstvo episkopa – nije moguće smatrati svojinom samo jedne od naših Crkava'."

Izvor:
http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/985/tekst/ravenski-dokument-i-papski-primat/print/lat

Saglasni sa clanstvom Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) u Svjetskom savjetu crkava (SSC), saglasni sa Ustavom SSC i saglasni sa Balamandskim ugovorom jesu svi episkopi SPC*:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерчки МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

----------------------------------------------------------------

Dokaze da su svi episkopi SPC jeretici nalazimo kod Svetih otaca Crkve:

"Од једне једине нераздељиве Цркве Христове у разна времена одвајали су се и отпадали јеретици и расколници, и тиме престајали бити чланови Цркве и сутелесници Богочовечанског тела њеног. Тако су најпре отпали гностици, па аријанци, па духоборци, па монофизити, па иконоборци, па римокатолици, па протестанти, па унијати, па... редом сви остали припадници јеретичко-расколничког легиона." (ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ЕКЛИСИОЛОГИЈА - УЧЕЊЕ О ЦРКВИ, Црква, Светајна Христова - Својства Цркве, том III,)

Izvor:
http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve233.htm

------------------------------------------------
* Svi episkopi SPC oglusili su se o Sopocansku deklaraciju sto je dovoljan dokaz njihove privrzenosti ekumenskoj svejeresi i jeresi papizma:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Sopocani.htm
.

Znakovnik · « **Odgovor #1 poslato:** мај 30, 2009, 00:32:28 »

"Iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokucivih uzroka, oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale. Tim ugovorom oni hoce da dovedu do trijumfa toga poglavara na Balkanu za kojim oni teze hiljadama godina. Protiv tog crnog poglavara i njegove jezuitske vojske borili su se najprije vizantijski patrijarsi i carevi.
Kad je njihovo oruzje malaksalo, borbu su prihvatili nasi slavni Nemanjici na celu sa Svetim Savom." (Patrijarh-mucenik Varnava, iz Poslanice prokletstva)

Преподобни Теодосије Печерски (†1074 г.): „Они (Латини), множином својих јереси, обесчастили су целу земљу... Они који живе у латинској вери неће задобити вечни живот".

Свети Григорије Палама († око 1360 г.): „Све док будете говорили да Дух Свети исходи и од Сина, ми вас нећемо прихватити нити општити са вама." (Дела Св. Григорија Паламе. Т1, Солун, 1962. стр. 26)

Свети Марко Ефески († 1457 г.): „Јасно је да су они (Латини) јеретици, јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу - хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике..."
„Оно што се тиче Цркве, никада се не може разрешити путем компромиса..."
„Ми смо одбацили Латине, ни због чега другог, него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима..."
„Латини нису само расколници, него су и јеретици. Наша је Црква духо ћутала о томе, понајвише због тога што су њихови народи знатно већи и јачи од нашег."

Преподобни Максим Грк († 1556 г.): „У својим делима, ја разобличавам сваку латинску јерес и сваку јудејску и многобожачку хулу." (Дела преп. Максима Грка, Твер. 1993. стр. 7)

Свети Филарет Московски (Дроздов): „Папизам је сличан плоду, чији се омотач хришћанске црквености, наслеђен од давнина, постепено распада, да би открио њихову антихришћанску срж."

Преп. Пајсије (Величковски) († 1794 г.). Пише да о Латинству, да се оно одвојило од Цркве и „пало у бездан јереси и заблуда... и лежи у њима без икакве наде да ће се подићи". И даље: Латини нису Хришћани.

Св. Игњатије (Брјанчанинов) († 1876 г.): „Папизам - тако се назива јерес која се појавила на западу и из које су, као гране из стабла, израсла различита протестантска учења. Папизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Неки западни писци су то одбацивање готово јавно изрекли, говорећи да је далеко мањи грех одрицање од Христа, него одрицање од папе. папа је идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма. У том стању помрачености они су искривили неке догмате и свете тајне, а Божанствену Литургију су лишили њеног суштинског значења избацивши из ње призивање Духа Светога и благосиљање принешеног хлеба и вина, који се претварају у Тело и Крв Христову..."„Ниједна јерес не изражава тако отворено и насилно своју претерану гордост и сурови презир и мржњу према људима. (О јереси и расколу - „Православно штиво" 1992. Бр. 5-6. стр. 476)

„Ви говорите: „Па и јеретици су исто хришћани." Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог „хришћанина" као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога - са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква је увек сматрала да је јерес смртни грех, увек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, далеко од благодати и спасења, да је у вези са ђаволом и његовом погибељи..."
„Суштина сваке јереси је богохуљење... Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза авилских, Франциска асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину." (Свети Игњатије Брјанчанинов 6, писмо 28)

Преподобни Амвросије Оптински († 1891 г.): „Источна Православна Црква, од Апостолских времена па све до данас, држи и сматра неизменљивим и неповредивим од нововерја, како учење Евангелско и Апостолско, тако и предање Светих Отаца и одлуке Васељенских сабора. Римска црква се већ одавно удаљила у јерес и новотарије..". И даље: „Римска црква тиме што не чува светост Саборних и Апостолских одлука, а приклања се нововерству и погрешним мудровањима, потпуно се одвојила и не припада Јединој, Светој и Апостолској Цркви." (Сабрана писма блаженопочившег Оптинског старца Амвросија мирјанима, Ч.1. Сергејев Посад. 1913. стр. 231, 232, 235).
„Истина сведочи да је римска црква отпала од Православља (Сабрана писма, стр. 234)
„Да ли би било разумно тражити јединство са католицима? Да ли се треба чудити привидној усрдности и тобожњем пожртвовању тих делатника, тј. латинских мисионара и милосрдних сестара? Они се труде да људе обраћају и приводе своме папи, а не Христу" (Сабрана писма преп. Амвросија, 1908. стр. 7)

Свети Теофан Затворник († 1894 г.): „Постојала је једна Црква на земљи. Црква једне једине вере. Али дошла су искушења - папа и његови приврженици предали су се сопственом мудровању и отпали су од једне Цркве и вере." (Писма разним лицима о различитим стварима вере и живота. М1892. стр. 45)
„Хришћанским црквама, како је теби, наравно познато, називају се, осим наше Православне Цркве, латинска црква и многа хришћанска протестантска друштва. Али ни латинску цркву, а поготово та протестантска удружења, не треба признавати као истинске Христове Цркве, управо зато што су оне несагласне са Апостолским устројством Божије Цркве. Латинска Црква је по пореклу апостолска, али је одступила од апостолског предања и искварила се. Њен основни грех је страст према стварању нових догмата. Латини су искварили и оскрнавили Свету Веру коју су примили од Светих Апостола." (Писма, стр. 230-232)
„Веровати на латински начин значи - одвојити се од Цркве, јерес." (Писма о Хришћанском животу М, 1908, стр 37)

Св. Јован Кронштатски († 1908): „Ко од Православних не би желео да се уједини са католицима или лутеранима и буде са њима једно у Христу, једно друштво верујућих? Али ко од чланова тих такозваних цркава, а посебно предводници, који се називају папама, патријарсима, митрополитима, архиепископима и епископима или пак свештеницима или патерима, ко је од њих спреман да се одрекне својих заблуда? Нико. А ми се не можемо сложити са њиховим јеретичким учењем без штете по спасење своје душе. Зар је могуће спојити неспојиво - лаж и истину?" (Живи клас са духовне њиве. Из дневника за 1907-1908. г. М 1992. стр. 31)
„Истините речи нашег Спаситеља Исуса Христа гласе: Ко није са мном, тај је против мене (Мт. 12, 30). Католици, лутерани, реформатори; су отпали од Цркве Христове. Они јавно иду против Христа и Његове Цркве, не поштују постове, искривљују догмате спаситељске вере. Они нису са нама; они су против нас и против Христа." (Живи клас са духовне њиве, стр. 32-33).
„У својој папској цркви, папе су створиле разне трикове, разноразне лажне догмате који воде ка преварама и у вери и у животу. То је потпуно јеретичка црква." (исто, стр 35.)
„Када би Римски папа био потпуно истоветан са Господом, у мислима, у души и учењу, могао би се, свакако не у личном смислу, назвати главом Цркве; али како је он различит од Христа и у мисли и у учењу, он је јеретик и не може се назвати главом Цркве нити учити Цркву; будући да је она стуб и тврђава истине (1. Тим. 3,15), а папа и паписти - трска коју ветар љуља и потпуно су извитоперили истину Христову и у учењу и у Богослужењу (бесквасни хлеб и одбацивање проскомидије) и у руковођењу, искваривши својом јереси сво католичанство и учили га погрешним, при чему је папа, и поред своје јереси проглашен непогрешивим од стране католичке цркве, то значи да је он непоправљив у својој противности мисли Христовој."

ИЗ ПОСЛАНИЦЕ ИСТОЧНИХ ПАТРИЈАРАХА 1848 г.
„Једна Света Саборна и Апостолска Црква, сада и овде поново саборно објављује, да је такво новотарско учење по којем Дух Свети исходи и од Оца и од Сина - сушта јерес, а присталице и следбеници тог учења, ма ко они били, јесу јеретици: друштва која они оснивају су јеретичка и свако духовно и богослужбено општење Православних чеда Саборне Цркве са њима је незаконито!"

Свети владика Николај Србски († 1956. г.): „Шта је Европа? Јерес. Најпре папска архијерес, потом лутеранска јерес, па калвинска, па суботашка и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси завршава се атеизмом, тј. безбожницима европским, каквих није било ни по броју нити по јарости никад и нигде у историји човечанства. Дакле: првенац архијеретик, а мезимац архибезбожник. Како може такав град опстати? Коме може служити за углед тај нови Јерихон? Никоме осим глупацима. Али откуд да се међу тим глупацима нађу и Срби?..." (Речи Србском народу - Кроз тамнички прозор)

Преподобни Јустин Ћелијски († 1979 г.): „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. Зашто? Зато што су у току историје разне јереси негирале или унакажавале поједине особине Богочовека, Господа Христа, а ове европске јереси одстрањују васцелог Богочовека и на Његово место стављају европског човека. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон." (Православна Црква и Екуменизам)

"Зато у хуманистичком царству место Богочовека Христа заузима Vicarius Christi (Заменик Христов), а Богочовек је потиснут на небо. Свакако, то је своје врсте разоваплоћење Богочовека Христа. Зар не?

"Догматом ο непогрешивости присвојивши себи, човеку, сву власт и сва права која припадају једино Богочовеку - Господу Христу, папа је, у ствари, прогласио себе црквом у Папистичкој цркви, и постао у њој све и сва. Своје врсте сведржитељ.
Зато је догмат ο непогрешивости папе и постао сведогмат папизма. И папа се њега не може одрећи ни но коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.
У историји рода људског постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин.
(Sv. Justin Celijski)

Игњатије Богоносац: "Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био и веродостојан, макар и постио, макар и био девственик, макар и чуда чинио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, пошто ради на пропасти оваца".

"До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака, и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми - који смо синови и ученици Васељенских Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших.
Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова, а без ње ја незнам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења. Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба - нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима.
Нека нико не господари у нашој вери - ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само - једини Бог, Који нам је и Сам и кроз Своје ученике предао ту веру"! (Cв. Маркo Ефески, Послан. игуману Ватопеда).

"Ђаволско ратиште, ђаволско свештенство и ђаволска мудрост - то је цар , папа и философ деветнаестога века." (Sv. Justin Celijski)

"Цар антихрист представља почетак деветнаестога века. Папа антихрист представља средину деветнаестога века. (Sv. Justin Celijski)

"Догматом ο непогрешивости присвојивши себи, човеку, сву власт и сва права која припадају једино Богочовеку - Господу Христу, папа је, у ствари, прогласио себе црквом у Папистичкој цркви, и постао у њој све и сва. Своје врсте сведржитељ.

Зато је догмат ο непогрешивости папе и постао сведогмат папизма. И папа се њега не може одрећи ни но коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.

У историји рода људског постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин." (Sv. Justin Celijski)

Znakovnik · « **Odgovor #2 poslato:** мај 30, 2009, 00:42:50 »

U dokumentu potpisanom u Ravenni utvrđuje se kako je Papa "prvi među patrijarsima", a Rim je "prvo sjedište".

Te dvije točke bile se među glavnima koje su dovele do rascijepa između katolika i pravoslavaca 1054., a sada bi one mogle biti temeljem ponovnog ujedinjenja. Dakle, priznanje uloge primasa rimskog biskupa je utvrđeno, a prema dodatnim pojašnjenjima lokalni biskupi su autonomni.

Na lokalnoj razini vlast je u rukama biskupa, na regionalnoj razini skupina crkvi priznaje unutar sebe jednog prvaka (protos, na grčkome jeziku), a onda na univerzalnoj razini, kako se navodi, "oni koji su prvi u različitim regijama, zajedno sa svim biskupima, surađuju u onome što se odnosi na ukupnost Crkve".

U tom kontekstu se naglašava kako "prvi moraju priznati tko je prvi među njima".

Repubblica ocjenjuje kako ovaj dokument donosi smjernice, pravi "road map", za put prema ujedinjenju kršćanskih crkvi.

Citat

Neverthless, the Ravenna document is an important one, Cardinal Kasper said, because "for the first time the Orthodox churches have said: Yes, this universal level of the Church exists." He continued: "This means that there is also a primate; according to the practice of the ancient Church, the first bishop is the Bishop of Rome."

[url=http://www.directionstoorthodoxy.org/n/catholic-orthodox_accord_on_authority_a_modest_first_step.html]http://www.directionstoorthodoxy.org/n/catholic-orthodox_accord_on_authority_a_modest_first_step.html[/url]

Citat

"While the fact of primacy at the universal level is accepted by both East and West," the Ravenna statement continued, "there are differences of understanding with regard to the manner in which it is to be exercised, and also with regard to its scriptural and theological foundations."

Cardinal Kasper told Vatican Radio that the Ravenna document will for the basis for further talks. In future meetings, he said, "we have have to go on to clarify the details."

http://www.directionstoorthodoxy.org/n/ecumenical_talks_reach_partial_accord_on_papal_primacy.html

Ostaju detalji, u globali je sve zavrseno! Vijest je potpuno tacna:

http://www.zenit.org/article-21013?l=english

------------------------------------------------------------------------------------

Kako u ovom slucaju treba da se ponasa i sta treba da cini vjernik Pravoslavne Crkve? Treba da slusa rijeci naredbi Bozijih kazane Svetim Duhom kroz Svete oce:

"Ако се неки чине као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (= са јеретицима), такве ако после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати." (Св. ВАСИЛИЈЕ):

И пре њих Богоносац Игњатије у Посланици божанственом Поликарпу Смирнском вели:

"Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био и веродостојан, макар и постио, макар и био девственик, макар и чуда чинио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, пошто ради на пропасти оваца".

Зар ја, дакле, презревши све њих, да пођем за онима који под маском лажног мира призивају да се ујединимо са онима који су искварили свештени и божански Символ, и Сина уводе као другог узрочника Светога Духа? (Sv. Marko Efeski)

И шта треба много говорити? Сви Учитељи Цркве, сви Сабори и сва Божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих јеретика) и да избегавамо општење са њима.

“Свету Србију руше… и црквени људи, људи у мантијама. Да, Свету Србију данас руше многе мантије.”
Св. Jycтин II.

"Оне који се претварају да исповедају исправну Православну Веру, али су у заједништву са људима који имају другачије мишљење, и ако након упозорења остану непромењени, не само да не смете бити у заједници са њима, него их чак не смете ни браћом називати."
Св. Василије Велики

"Јеретици су потпуно уништени по питању вере, а што се тиче других, чак ако мисле да нису, због њиховог заједништва са јеретицима, и они страдавају."Св. Теодор Студит

"Браните се од јереси које уништавају душу и заједнице са њима која вас удаљава од Христа."Св. Теодор Студит

"Златоусти јасно тврди да су не само јеретици, него и они који су у заједници са њима, непријатељи Божји."
Св. Теодор Студит

"Док ходимо безгрешним и животворним путем, извадимо око које нас саблажњава, не физичко око, него мислено. На пример, ако Епископ... који је око Цркве, почини неко зло и саблазни народ, он мора бити извађен. Јер је боље окупити се у дому молитве без њега, него бити бачен заједно са њим у паклену ватру заједно са Аном и Кајафом."
Св. Атанасије Велики

"Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и недај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије. " Св. Фотије Велики

"Они који су од Цркве Христове су они који су од Истине, а они који нису од Истине, нису ни од Цркве Христове... јер нам је речено да не раздвајамо Хришћанство по људима који имају Црквена звања, него по Истини и тачности њихове вере."Св. Григорије Палама

"Чак ако би лажни јерарси, док су у јереси, успели да преваре и придобију одређени број игнорантних, а у окупљањима имали и значајан број следбеника, они су ипак изван светих зидова Цркве. Чак ако свега неколицина остане у Православљу и побожности, они су у Цркви, и ауторитет и заштита црквене институције је на њима. Ако страдавају због истините побожности, то ће само допринети њиховој вечној слави и спасењу њиховох душа."
Св. Никифор Исповедник

"Грешити у погледу догми мало или много је исто, јер је у оба случаја реч о занемарењу Божјег закона."
Св Тарасије, патријарх Цариграда

"Сви смо обавезни да се придржавамо свега што је заједничко за све, и поврх тога, онога што се односи на веру, где и мало одступање представља чињење смртног греха."Св. Фотије Велики

"Постоји једна саборна и апостолска Црква Христова, не више, чак не ни две скупине изван те су синагоге безбожника и синоди отпадника који не мисле, не верују и не исповедају (веру) као ми истински Хришћани."
Св. Фотије Велики

"Ako ko sleduje raskolniku, Carstvo Bozije nece naslijediti."
Sv. Ignjatije Bogonosac

“Nemojte misliti da vas nece oskvrnuti opstenje (sa takvim episkopop) I zrtva koju on prinosi”. (Sv. Kiprijan)

''Kоји злонамерно искривљују учење, скривају се иза истине и варају простодушне људе; они су већ навикли на јеретичку безбожност. Деца Цркве хране се безбожним учењима. И шта да раде? У власти јеретика је крштење, спровод оних који одлазе, посећивање болесних, тешење оних који су у невољама, помагање угњетенима, сви могући начини, причешћивање... Све ово што они савршавају, постаје за народ чвор једномислија са јеретицима''
Св. Василије Велики
.

Autor Tema: SVETI OCI SVJEDOCE PROTIV JERETIKA (Pročitano 1254 puta)

Znakovnik

SVETI OCI SVJEDOCE PROTIV JERETIKA

Znakovnik

Odg: SVETI OCI SVJEDOCE PROTIV JERETIKA

Znakovnik

Odg: SVETI OCI SVJEDOCE PROTIV JERETIKA

Related Topics