69. Апocтoлcкo Правило
---------------
 Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.

(Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)


ВEЛИКИ ПОСT

После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.

У Апостолским установама о Великом посту се каже:
„Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.

У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.

Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију”.

АПОСТОЛСКИ(ПETPOBCKИ)ПОСТ

„После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)

БОГОРОДИЧНИ ПОСT

На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ

У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.

Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.

Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:

„Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра.

----------------------------

”Оне пак који ишта додају учењу Католичанске (= Васељенске = Саборне) Цркве, или ишта одузимају од њега, ми анатемишемо." (Iz Orosa VII Vaseljenskog Sabora)

Vaseljenski Sabor zapovijedio jedno: ne dodavati ista ucenju Crkve.

U vrijeme Vaseljenskih sabora vidimo da je samo bio propis za Veliki (Casni) post i propis je bio: postiti cetrdeset dana i post Strasne sedmice. Za apostolski post (duga sedmica nakon Pedesetnice).

Ostali postovi nisu bili ujednaceni nikakvim pravilima sve do 1166. godine kada je carigradski patrijah Luka nalozio da se posti ovako kako je danas.

-----------------------------------------

Citirani tekst u gornjem prilogu prenio sam iz knjige

ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ:
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

БОГОРОДИЧНИ ПОСT

На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.

Ta "drevna postavka", na koju se ovaj grcki prvonovator Luka poziva, uopste nije bila postovana od Svetog Save, a posto nije njemu, vjerovatno za tu "drevnu postavku" nisu znali ni ostali monasi Svete Gore Atosa.

U Hilandarskom tipiku Sveti Sava ne spominje Bogorodicni post, sto jasno znaci da u Savino vrijeme Crkva nije imala ustanovljen taj post:


"Glava 10: O SVETIM POSTOVIMA VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA ROĐENJA

 Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Pre svega: u prve velike poste, u prvi dan to jest ponedeljak prve nedelje, niti pojemo liturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedelje treba se brinuti i za trpezu i za jelo onima koji hoće da okuse, to jest od sočiva kvašena vodom i nekog sirovog zelja i voća, a piće je vruća voda smešana s kiminom.

Tako do petka. A u petak treba da jedete kašu i vina po čašu, zbog praznika svetoga i velikoga mučenika Teodora. Ova prva sveta nedelja velikih postova neka vam ovako ostane. A u subotu i nedelju ovih svetih postova dva jela: varivo sa uljem i oktopode. A za piće treba davati uobičajeni veliki krasovolj. To neka biva vama (...) a u utornike i četvrtke neka vam se iznose druga dva jela, no ne oba sa uljem, nego samo jedno. A vina mereći male krasovolje, što je polovina velikoga. A u druge dane: to jest ponedeljak, sredu i petak, ne treba nikako jesti varivo ni piti vina, već samo sočivo kvašeno i voća po malo, i ukrop vodeni sa kiminom.

Ako se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenja glave Preteče ili Svetih 40 mučenika, osim prve nedelje cele i opet osim srede i petka, neka vam je razrešeno jesti hobotnice i dva jela sa uljem, i vino sa velikim krasovoljem. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznik Blagovesti, neka se praznuje svetlo po mogućstvu, i ribe možete jesti, osim srede i petka, i vino piti sa velikim krasovoljem, ne jedanput, no i sutra, što ostane od jučerašnje trpeze treba da jedete, i vino pijte; takođe i riba neka se ne izostavlja i dva jela sa uljem, radi svršetka praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti na ovaj sveti praznik kao što je rečeno.

Ako se dogodi petak ili sreda i ponedeljak ili velika nedelja, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika, jer tri dana ove nedelje, to jest ponedeljak, sredu i petak, treba živeti tačno kao i prve nedelje posta - neko kvašeno sočivo i sirovo zelje, i ako se nađe voće budite zadovoljni, i pijući vodeni ukrop sa kiminom. Ako li pre rečeni praznik padne bilo na Veliki četvrtak, bilo na Veliki petak ili na samu Veliku subotu, pa i Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedite nikakva variva, nego sočivo kvašeno i zelje neko sirovo, i voće, a piće ukrop sa kiminom. A u svetu subotu neka odstupa svaka briga oko skupljanja na jelo, nego da biva samo dijaklizmo pred crkvom po običaju. Ovakav imajte način života u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji.

A post svetih apostola izložićemo ovde. Po svršetku sve službe časova i božanstvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, priziva vas trpeza po gore rečenom načinu, kada nastane sedmi čas, u koji jedite dva jela sa uljem, osim srede i petka; a u te dane ne kušamo nikako ulja niti pijemo vina, a u utorak i četvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedelju ribu jedemo i piće sa velikim krasovoljem da pijete. A na večeri da se postavlja malo hleba, a vina takođe sa velikim krasovoljem, jer je znojno i sušno vreme.

A u post Rođenja Hristova neka vam bude isto kao i u post Svetih apostola u jelu i piću, kao što onamo ukazasmo. A po svršetku, kao što je ukazano, sve službe u sinaksaru, ovo dvoje izmenjujem: kada je post ne liturgisati u sve dane; pošto se dan ne proteže, budući kratak, ne treba jesti dvaput na dan, jer će vam se u deveti čas predstaviti obed, kada je post, kako je rečeno. Post je znaj: kada se na jutrenji ne poje "Bog Gospod" već kada se poje "Aliluja", tada je post. Tako i ovo imajte."

Hilandarski tipik:
http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_04.html[/]