Tema: Antihrist i njegove preteče (Pročitano 28215 puta)

Znakovnik · « **poslato:** април 09, 2009, 14:34:53 »

Procitajte ovaj tekst pa se uvjerite kako se papski inkvizitorski duh javlja iz pojedinih vladika sadasnje SPC:

Римокатолички догмат из 1870. године не личи на одлуку посвећених људи Богу, већ личи на одлуку људи који и Божанство желе да посвете себи, својој сили, својој моћи.

Једна од реченица из католичког догмата гласи:
„Што је папа урадио, исто као да је Бог урадио“

Даље догма каже:
„Сви људи на свету су његови поданици. Он може приговорити апостолима и заповестима апостолским. Он има власт да исправља све што хоће у Светом писму Новог Завета.“

„Може да мења и саме Свете тајне установљене Исусом Христом“, каже се даље у редовима католичког догмата.

Да сад видимо и догмат који су римокатолици усвојили на Првом ватиканском концилу (1870. године):

“Папа римски је божански човек, човечански Бог, и зато нико не може да суди о њему. Папа има божанску власт и његова власт је неограничена. Њему је на Земљи могуће што и Богу на небесима. Што је папа урадио, исто као да је Бог урадио. Заповеди његове треба испуњавати као заповести Божје, и само је Бог сличан папи. Власти и вољи папе све је одано и нико се њему не може противити. Ако би папа повео са собом у ад милионе људи, то нико од њих нема право да пита: оче, свети, зашто ти то радиш? Папа је непогрешив као Бог, и може да ради све што и Бог. Воља Бога је и воља папина, који је и намесник Божји на земљи, и има врховну власт свуда. Он је опасан са два мача, као духовни и мировни владар света, над патријарсима и епископима, над императорима и краљевима. Сви људи на свету су његови поданици. Он може приговорити апостолима и заповестима апостолским. Он има власт да исправља све што хоће у Светом писму Новога Завета. Може да мења и саме Свете тајне установљене Исусом Христом. Он има такву власт на небесима да умрле људе може прогласити светима по својој вољи чак и против свих убеђења кардинала и епископа уколико су они противни. Папа има власт над чистилиштем и адом. Он је владика васељене, неограничен у својој власти, он ради све по својој вољи. Само папи припада част да именује владаре, да узима власт једнима и даје другима. Папа има власт да одузме и предаје власт империја, краљевства, кнежевства и сваку имовину. Власт своју папа прима директно од Бога, а императори и краљеви од папе. Власт се његова простире на небо, земљу и пакао. Он је оличење Христа, у његовом телу живи Дух Свети. Папа не може бити у заблуди. Он је свемогућ, у њега је сва пуноћа власти. Он је виши од апостола Павла и по свом призвању је раван апостолу Петру, и он може, због тога, да замери апостолу Павлу и да мења његове посланице. Критиковати папу је исто што и грешити против Духа Светога, и не прашта се ни у овом ни у будућем веку. Триделна круна папе означава тројичност његове власти над анђелима на небесима, над људима на земљи и над бесовима у паклу. Бог је дао своје Законе у власт папи. А папа је виши од свих закона. Ако папа пресуди против суда Божјег, то суд Божји мора бити исправљен и измењен. Папа је светост света и одраз истине. Папа је све над свим и може све.”

"Зашто се чудимо што се данашњи наши епископи разликују од некадашњих епископа. Што у данашњим епископима не можемо да пронађемо Арсенија Чарнојевића, монаха Саву, владику Николаја, мученог Варнаву, жичког епископа Василија…што у данашњим (неким) епископима налазимо посвећену власт која је спремна да мења, кажњава, осуђује, истерује, одстрањује."

Eto vam Antihrista i eto vam u sadsanjoj SPC sljedbenika Antihristovih.

Izvor:
http://www.novinar.de/2009/04/09/citam-i-ne-mogu-da-verujem.html
.

Znakovnik · « **Odgovor #1 poslato:** мај 03, 2009, 19:05:18 »

РАТ ЗА ДУШЕ 1. део

http://www.youtube.com/watch?v=VzRcdH4YJLI&feature=related

РАТ ЗА ДУШЕ 2. део

http://www.youtube.com/watch?v=G9nbGAF3FbU&feature=related

РАТ ЗА ДУШЕ 3. део

http://www.youtube.com/watch?v=kGZRNlR-YPY&feature=related

РАТ ЗА ДУШЕ 4. део

http://www.youtube.com/watch?v=obaRZPqmprM&feature=related

РАТ ЗА ДУШЕ 5. део

http://www.youtube.com/watch?v=PkO1kphqX0k&feature=related

РАТ ЗА ДУШЕ 6. део

http://www.youtube.com/watch?v=D9ZLhh17N6I&feature=related

РАТ ЗА ДУШЕ 7. део

http://www.youtube.com/watch?v=fHrLtysRHtQ&feature=related

.

Znakovnik · « **Odgovor #2 poslato:** мај 05, 2009, 17:35:43 »

Procitate li pazljivo 4 i 5. clan prilozenog citata iz Ustava Svjetskog Savjeta Crkava (SSC), ciji je potpisnik i punopravni clan i SPC, razumjecete da SPC ne ispovijeda Jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu (osim na papiru, u hramovima).

Da bi postala punopravni clan SSC, Srpska Pravoslavna Crkva potpisala je ove izjave ispisane u Ustavu SSC:

a) Theological

1) In its life and witness, the church professes faith in the triune God according to the scriptures, and as this faith is reflected in the Nicene-Constantinopolitan Creed.

2) The church maintains a ministry of proclaiming the gospel and celebrating the sacraments as understood by its doctrines.

3) The church baptizes in the name of the one God, "Father, Son and Holy Spirit" and acknowledges the need to move towards the recognition of the baptism of other churches.

4) The church recognizes the presence and activity of Christ and the Holy Spirit outside its own boundaries and prays for the gift of God's wisdom to all in the awareness that other member churches also believe in the Holy Trinity and the saving grace of God.

5) The church recognizes in the other member churches of the WCC elements of the true church, even if it does not regard them "as churches in the true and full sense of the word" (Toronto statement).
---------------------------------

"4.Crkva priznaje prisustvo i djelatnost Hrista i Svetog Duha van vlastitih granica i moli za dar Bozije mudrosti svima onima koji su u spoznavanju, te da i ostali clanovi crkava takodje vjeruju u Svetu Trojicu i spasonosnu slavu Boziju.
5.Crkva priznaje u ostalim clanovima SSC elemente istinite crkve, cak i ako ih i ne postuje 'kao crkve u istinitom i punom znacenju rijeci'."

I manimo se busanja o tome kako stojimo u svetootackom Pravoslavlju i Jednoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi.To je bilo, vidite da vise nije! Eto crno na bijelo pise.

Izvor

Znakovnik

Apostasija u SPC:

Središnjem ekumensko-molitveno bogoslužju u katedrali sv. Dujma u Splitu.

"U ime Srpske pravoslavne crkve sudjelovao je paroh protojerej stavrofor o. Nikola Škorić i predstavnici Makedonske pravoslavne općine Sv. Nauma Ohridskog u Splitu, Momčilo Krajanov i Anica Plazonić."

http://aktualno.rkc.si/?id=6962

Slavonski Brod:

"Uz mnogobrojne vjernike na susretu su sudjelovali i predstavnici adventističke, evangeličke, pravoslavne, grkokatoličke i rimokatoličke Crkve."

http://www.hkr.hr/?sec=3&tid=1&cid=15270

Osijek:

"U bogoslužju su sudjelovali, te uime vlastitih zajednica izrekli pozdrav i svjedočanstvo ekumenskoga zalaganja predstavnici Srpske pravoslavne Crkve predvođeni episkopom osječkopoljskim i baranjskim Lukijanom te arhijerejskim zamjenikom protojerejom Ratomirom Petrovićem;"

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=91568

Rijeka:

" U molitvi će sudjelovati poglavari i vjernici Rimokatoličke, Baptističke, Evangeličke i Makedonske pravoslavne Crkve."

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=91501

Sarajevo:

"Сусретом у Саборној цркви, који је окупио знатан број вјерника, православних и римокатолика, отворена је молитвена осмина за јединство хришћана на подручју Босне и Херцеговине."

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/

Ljubljana i druga mjesta:

http://aktualno.rkc.si/?id=6962

Zagreb i druga mjesta:

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=91427

Zadar:

Na osmom molitvenom susretu u Svjetskoj molitvenoj osmini za jedinstvo kršćana jučer su se u crkvi Gospe od zdravlja u Zadru na zajedničku Službu riječi i molitvu okupili katolički i pravoslavni vjernici. Službu je predvodio don Marinko Duvnjak, povjerenik Zadarske nadbiskupije za ekumenizam, a propovijedao je protojerej stavrofor Petar Jovanović, paroh pravoslavne parohije sv. Ilije proroka u Zadru.

Izvor:
http://www.hkr.hr/?sec=3&tid=1&cid=15325

Zagreb:

Sinoćnju molitvu pjesmom su pratili: Katedralni zbor, mladi iz Zagrebačke nadbiskupije koji njeguju Taizeovsku duhovnost, Danko Tomanić, predstavnik Baptističke crkve i Hor hrama Preobraženja Gospodnjega Srpske pravoslavne crkve kojem je ovo bio prvi službeni nastup u Katedrali.

http://www.hkr.hr/?sec=3&tid=1&cid=9828

Subotica:

Molitvena osmina za jedinstvo kršćana na način hodočašća po subotičkim crkvama ove godine je u Subotici održana trideseti puta. Vjernici kršćanskih Crkava kroz osam dana molili su za jedinstvo prema zadanim temama u katoličkim crkvama Sv. Marije, Marije Majke Crkve, Sv. Jurja, Sv. Križa, u franjevačkoj crkvi i u katedrali, u pravoslavnoj crkvi "Vaznesenja Gospodnjega" i u evangeličkoj crkvi. Na molitvi u pravoslavnoj crkvi sudjelovao je i biskup Penzeš, koji se na kraju molitve obratio okupljenim vjernicima.

Izvor:
http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=91625

Beograd:

"- Zvаnično otvаrаnjе skupа održаno је u Pаtriјаršiјskom pridvornom hrаmu Svеtog Simеonа Mirotočivog, u prisustvu Njеgovе svеtosti pаtriјаrhа srpskog Pаvlа, koјi је pozdrаvio člаnovе Komisiје i izrаzio svoјu molitvеnu podršku rijеčimа:

“Dobro došli u ovај dom Božјi, dom nаšе Crkvе i nаšеgа nаrodа, dom vаš i dom moј! Nе smаtrаm dа trеbа mnogo dа govorimo јеdni drugimа u ovom trеnutku; vеruјеm dа svi trеbа dа sе obrаćаmo Duhu Svеtom, Duhu prеmudrosti i bogopoznаnjа, dа svе nаs prosvеćuје i uvodi u punoću istinе. U bogoslovskom diјаlogu istinе i ljubаvi, rаdi koјеgа stе sе sаbrаli ovdе, drаgi Oci, brаćo i sеstrе, prаtićе vаs moја skromnа molitvа. Vаžniје od togа, i јеdino nа potrеbu, јеstе dа vаs prаti blаgodаt Duhа Svеtogа koја svе nаšе nеdostаtkе dopunjаvа i svе nаšе nеmoći iscеljuје”.
Zаtim је služеn Priziv Svеtog Duhа po prаvoslаvnom obrеdu.

Sarajevo:

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ПРИМИО БИСКУПА СУДАРА

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај примио је данас у Сарајеву помоћног бискупа врхбосанског монс. др. Перу Судара, предсједника Вијећа за екуменизам и дијалог међу религијама и културама Бискупске конференције Босне и Херцеговине. Главни разлог посјете било је организовање заједничких молитава током молитвене осмине за јединство хришћана, која ће се широм свијета обиљежити од 18. до 25. јануара 2008. године.

Током сурета договорено је да се на први дан молитвене осмине, 18. јануара у 18 часова, заједничка молитва одржи у римокатоличкој катедрали у Сарајеву, током које ће пригодну бесједу упутити Митрополит Николај, а да се посљедњег дана молитвене осмине, 25. јануара, такође у 18 часова, заједничка молитва одржи у сарајевској Саборној цркви, када ће се вјерницима пригодном бесједом обратити надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић. У истом духу ће се у сарајевској катедрали организовати концерт хришћана града Сарајева, а Митрополит Николај и кардинал Пуљић заједничком поруком позваће православне и римокатоличке хришћане на молитву за јединство.

Izvor:
http://www.mitropolijadabrobosanska.org/

Sarajevo:

Na početku Bogoslužja riječi kardinal Puljić je izrazio dobrodošlicu svima, a na osobit način mitropolitu Nikolaju te pravoslavnim svećenicima, đakonima i vjernicima.

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=99775

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=99769

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=99594

Ucitelj i djace: (cast i prvenstvo i po stolici, prestolju, se vidi):

http://www.novinar.de/wp-content/gallery/00-single/thumb_mitropolit20amfilohije2mv9.gif

Balamand i Ravena:

A Dokument govori o „rimokatoličkoj crkvi“. Nije u pitanju tehnički izraz čije će korišćenje olakšati dijalog. Naprotiv, njemu je dat puni bogoslovski sadržaj, tako da dijalog biva uz pretpostavku da rimokatolička crkva jeste istinita, pravoslavna Crkva.

Pravoslavno predstavništvo se na ovoj tački nedopustivo povuklo. Tekstom Balamanda (1993) priznata je rimokatolička crkva kao crkva sa punim značenjem izraza: „Sa obe strane se priznaje da ono što je Hristos poverio Njegovoj Crkvi – ispovedanje apostolske vere, učestvovanje u istim tajnama, pre svega u jedinstvenom sveštenstvu koje vrši jedinstvenu Hristovu žrtvu, apostolsko prejemstvo episkopa – nije moguće smatrati svojinom samo jedne od naših Crkava“

http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/985/tekst/ravenski-dokument-i-papski-primat/print/lat

Zagreb:

http://www.novinar.de/2007/12/11/religije-rijecju-i-pjesmom-za-prava-covjeka-i-mir.html

Znakovnik

12.01.2009
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ И КАРДИНАЛ ПУЉИЋ ПОЗВАЛИ НА ЗАЈЕДНИЧКУ МОЛИТВУ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај и надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић позвали су у понедјељак, 5. јануара, вјернике на заједничке молитве, поводом Недјеље молитве за јединство хришћана, које ће бити одржане у недјељу, 18. јануара, у католичкој Катедрали и недјељу, 25. јануара, у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву.

Текст позива на молитву преносимо у цјелости:

„ Драги вјерници ,

Као и прошле године, приликом Недјеље молитве за јединство хришћана, с радошћу и надом вас позивамо да нам се и ове године придружите у томе чину и изразу наше вјере у Бога и захвалности због припадности Његовој Светој Цркви. Наиме, у свјетлу вјере али и у тјескобној атмосфери глобалних догађања, те стања духа у нашој отаџбини, све јасније увиђамо властиту вјерничку и хришћанску обавезу досљеднијег свједочења Бога, каквог нам Га је објавио и кога је живио Господ наш Исус Христос.

Осим вјере и захвалности, овим позивом на заједничку молитву, којом ћемо, у недјељу 18. јануара, Недјељу за јединство започети у католичкој Катедрали, а завршити у недјељу, 25. јануара, у православној Саборној цркви, желимо да се изјаснимо и посвједочимо наше увјерење да Бог хришћане на овим просторима историјског сретања богатства различитости додатно обавезује на разумијевање и тјешњу сарадњу.

Наиме, заједничким проповиједањем и свједочењем Христове истине о човјеку ми, као хришћани, можемо и требамо да допринесемо да се искушење људи и народа на овим просторима да међусобне тешкоће рјешавају кроз сучељавања и сукобе, преокрене у спремност на сусретање и међусобно прихватање. Простор на коме нам је Бог дао да живимо и историјски тренутак у коме нас позива да свједочимо, додатно обавезују да јединство хришћана не схватамо као маргинално него као битно обиљежје Цркве. По мјери јединства свијет нас препознаје и прихвата као Христове ученике и свједоке. Јединство Цркве, за које се Исус моли, апостол Павле схвата као нераскидиву повезаност тијела и главе у различитости удова.

Иако, као и свети апостол Павле чију годину обиљежавамо, и сами осјећамо како на овоме плану хтјети имамо, али учинити не налазимо (Рим 7,18), ипак са знањем вјере спознајемо да Бог може и хоће да и наше хтијење, потврђивано и утврђивано овим малим знаковима, угради у велико дјело свога спаситељског плана.

Нису нам непознати ни овоземаљски, људски гледано можда и оправдани разлози за опрез и суздржаност када је у питању екуменизам и свједочење наше жеље за јединством Христове Цркве кроз заједничку молитву. Али, желимо и морамо рећи да сви овоземаљски и људски разлози не могу и не смију надвладати разлог и закон љубави према човјеку јер је човјек, и према Цркви јер је Христова. Том закону нас је Христос научио и учинио га мјерилом наше вјерности и љубави према Њему. (ср. Мт 25,40; 45)

То нас охрабрује, упркос ожиљцима и још отвореним ранама на мјесним Црквама којима ви Божијом милошћу припадате, а ми и припадамо и началствујемо, да се снагом наше хришћанске вјере међусобно прихватамо и заједнички молимо за надахнуће и лијек Духа Божијег.

Молимо се и желимо себи и вама да, као хришћани, не живимо више себи него Ономе који за нас умрије и васкрсе (ср. 2 Кор 5,15) јер ће тако, као на примјеру светог апостола Павла чије заступништво призивамо, у нама и међу нама све више живјети Христос Господ. (ср. Гал 2, 20) А то је смисао свег нашег хришћанског постојања, наше вјере и нашег настојања.

Радујући се молитвеном сусрету с вама, желимо вам радостан празник Рођења Христовог и у сваком добру плодну Нову Годину!

Сарајево, 05. 01. 2009.

НИКОЛАЈ, православни митрополит дабробосански
ВИНКО кард. ПУЉИЋ, надбискуп и метрополита врхбосански“

Molitvena osmina za jedinstvo kršćana pod geslom "Da budu kao jedno u Tvojoj ruci!" (Ez 37,17) obilježit će se od 18. do 25. siječnja u Osijeku.

Središnje ekumensko bogoslužje održat će se u subotu, 24. siječnja u 17 sati u samostanskoj crkvi otaca kapucina (Kapucinska 41), a predvodit će ga đakovačko-osječki nadbiskup i metropolit Marin Srakić s predstavnicima kršćanskih zajednica grada Osijeka.

Ostali ekumenski susreti u gradu Osijeku održat će se prema sljedećem rasporedu:

u nedjelju, 18. siječnja u 17 sati susret priređuje Reformirana Crkva (Petefi Šandora 78, Retfala);

u ponedjeljak, 19. siječnja u 17 sati Srpska Pravoslavna Crkva (Donji Grad);

u utorak, 20. siječnja u 17 sati Baptistička Crkva (Podravska 24, Retfala);

u srijedu, 21. siječnja u 18 sati Evanđeoska Pentekostna Crkva (Cvjetkova 3, Donji Grad),

u četvrtak, 22. siječnja u 18.30 sati katolička župa sv. Ćirila i Metoda (Divaltova 71);

u petak, 23. siječnja u 17 sati Evangelička Crkva (Jägerova 7);

u nedjelju, 25. siječnja u 19.30 sati u prostorijama katoličke zajednice "Molitva i Riječ" (Vodenička 23a, Donji Grad).

U tijeku molitvene osmine u kapucinskoj crkvi svakoga dana, osim subote 24. siječnja, bit će misa i propovijed u 19 sati

Izvor:
http://74.125.95.132/search?q=cache:7eg0Ph7dP5UJ:www.katolici.org/dogadjanja.php%3Faction%3Dc_vidi%26id%3D14692+Osijek+molitvena+osmina+za+kr%C5%A1%C4%87ansko+jedinstvo&hl=en&ct=clnk&cd=2&gl=ca

Znakovnik

19.01.2009
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ПРИСУСТВОВАО ЗАЈЕДНИЧКОЈ МОЛИТВИ У КАТОЛИЧКОЈ КАТЕДРАЛИ СРЦА ИСУСОВОГ У САРАЈЕВУ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај присуствовао је у недјељу, 18. јануара, у католичкој катедрали Срца Исусовог у Сарајеву на заједничкој молитви поводом Недјеље молитве за јединство хришћана на којој је одржао пригодну бесједу вјерницима православне и католичке вјероисповјести.

Бесједу митрополита Николаја преносимо у цијелости.

„Драга браћо и сестре,

По благослову Његове узоритости кардинала Винка Пуљића, данас стојим пред вама у овом светом храму. Проговорићу коју ријеч о светом Апостолу Павлу, чији јубилеј – 2000-годишњицу рођења овог великог Апостола хришћанских народа – ове године обиљежавамо.
...
...
...

Заједничку молитву свих хришћана предводио је помоћни бискуп врхбосански Перо Судар.

Недјеља молитве за јединство хришћана трајаће до недјеље, 25. јануара, када ће бити одржана заједничка молитва у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву на којој ће пригодну бесједу одржати надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић.

Дан раније, у суботу, 24. јануара, у катедрали ће бити одржан екуменски концерт на којем ће наступити Српско пјевачко друштво „Слога“, Катедрални мјешовити хор „Јосип Штадлер“ из Сарајева и хорови других хришћанских цркава.

Izvori:

http://www.molitve.info/index.php/200901131272/Molitvena-osmina-za-jedinstvo-krsaana.htm

http://fsr-kaptol.hr/2009/01/18/molitvena-osmina-za-jedinstvo-krana/

http://www.katolici.org/dogadjanja.php?action=c_vidi&id=14675

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=109232

http://www.cbismo.com/index.php?mod=vijest&vijest=284

http://www.karmel.hr/Ekumenizam.htm

-----------------------------

10. Правило Св. Апостола. -Који се заједно са одлученим, ма било у кући, буде молио, нека се одлучи.

11. Правило Св. Апостола- Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.

45. Правило Св. Апостола- Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

46. Правило Св. Апостола- Заповедамо да се свргне епископ, или презвитер, који призна крштење или жртву јеретика. Јер како се слаже Христос с велијаром? Или какав удео има верни с неверником?

33. Правило Лаодикијског Сабора - С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.

32. Правило Лаодикијског Сабора- Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослови.

34. Правило Лаодикијског Сабора- Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретицима, или који су пре јеретици били, јер су они далеко од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.

38. Правило Лаодикијског Сабора- Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.

6. Правило Лаодикијског Сабора- Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у Дом Божји.

10. Правило Лаодикијског Сабора- Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.

Znakovnik

Ava Justin (Ćelijski): O zajedničkoj molitvi za jedinstvo

ava Justin (Ćelijski)

ОДГОВОР СВЕТОМ СИНОДУ “О заједничкој молитви за јединство” [1]

Његовом Преосвештенству Господину Јовану Епископу Шабачковаљевском, Шабац

13/26. новембра 1974

+++

за Свети Архијерејски Синод Српске Православне ЦрквеВаше Преосвештенство, Свети Владико,Преосвећени Оци,Свој став према јеретицима, - а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог.По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”.[2]

Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: “не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов”. А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?!

Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам ” латинска јерес”. А колико је од тада нових догамата папа измислио и “непогрешиво” одогматио! Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес. А многохваљени II Ватикански Концил ни у погледу те чудовишне свејереси ништа није изменио него ју је напротив, потврдио.[3] Стога, ако смо православни, и желимо остати православни, онда став Светога Саве, Светог Марка Ефеског, Светог Козме Етолског, Светог Јована Кронштатског, и осталих светих Исповедника и Мученика и Новомученика Православне Цркве, мора бити и наш став према римокатолицима и протестантима, од којих ни једни ни други не верују правилно и православно у два основна догмата хришћанска: у Свету Тројицу и у Цркву.[4]

II

Ваше Преосвештенство и Свети Оци Синодски, докле ћемо нашу Свету Православну Светосавску Цркву ропски понижавати нашим стравично несветопредањским односом према Екуменизму и такозваном Екуменском савету цркава? Стид спопада сваког искреног и на Светим Оцима васпитаног православца када чита да су православни учесници V Свеправославне конференције у Женеви (816. јуна 1968.Г.), у вези са учестовањем православних у раду “Светског савета цркава” донели одлуку: “да се изрази опште сазнање Православне цркве да иста представља органски део Светског савета цркава” (Гласник СПЦркве, бр.8, август 1968, страна 168).

Ова одлука је, по својој неправославности, апокалиптички језива. Зар је Православна Црква, - то пречисто Богочовечанско тело и организам Богочовека Христа -, морала бити тако чудовишно понижавана да њени представници, богослови, и чак јерарси, међу којима и српски, траже “органско” учешће и укључење у Екуменски савет цркава, који на тај начин постаје неки нови црквени “организам”, нова Црква над црквама, чији су Православне и неправославне цркве само “делови” (”органски” међусобно везани!?). - Авај, невиђеног издајства! Одбацујемо православну богочовечанску веру, ту органску везу са Богочовеком Господом Христом и Његовим пречистим Телом - Православном Црквом Светих Апостола и Отаца и Васељенских Сабора, и хоћемо да будемо “органски део” јеретичког хуманистичког, човекопоклоничког удружења, које се састоји од 263 јереси. А свака је од њих по - духовна смрт. Као православни - ми смо “уди Христови”. Хоћемо ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде блуднице? Боже сачувај! (1 Кор. 6,15). А ми то чинимо кроз “органско” сједињавање са Светским саветом цркава, који није ништа друго до повампирено незнабожачко човекопоклонство=идолопоклонство.

Крајње је време, Преосвећени Оци, да Православна Светосавска Црква наша, Црква Светих Апостола и Светих Отаца, Светих Исповедника, Мученика и Новомученика, престане да се меша црквено, јерархијски и молитвено-богослужбено са такозваним Екуменским саветом цркава, и да за увек откаже било какво учествовање у заједничким молитвама и богослужењима - која су у Православној Цркви сва органски повезана у једну целину и возглављена Светом Евхаристијом. И уопште у било каквим црквеним актима који носе у себи и изражавају јединствени и непоновљиви карактер Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне, увек Једне и Једине.

III

Не мешајући се црквено са јеретицима, били они груписани око Женеве или Рима, Црква наша Православна, у свему верна Светим Апостолима и Светим Оцима, неће се тиме одрећи хришћанског позива и еванђелског дуга: да пред савременим неправославним и неверним светом смирено али смело сведочи о Истини=Свеистини, о Богочовеку живом и истинитом, и о свеспасоносној и свепреображајној сили Православља. Христовођена, Црква ће наша преко својих богослова светоотачког духа и карактера свагда бити готова - на одговор свакоме који запита за нашу Наду (1Петр.3,15). А наша Нада сада и увек и кроза све векове и кроза све вечности јесте само једна и једина - Богочовек Исус Христос у свом Богочовечанском телу=Цркви Светих Апостола и Отаца. Православни богослови су дужни ићи не на “екуменске заједничке молитве”, него на богословске дијалоге у Истини и о Истини, као што су то кроз векове радили свети и богоносни Оци Цркве. Истина Православља и Правоверја јесте удео само оних који се спасавају (ср. 7. Канон II Васељенског Сабора). Свеистинита је благовест светог Апостола: спасење је у светињи Духа и вери Истине (2Сол. 2, 13). Богочовечанска је вера - ” вера Истине”; суштина је те вере Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос; Богочовечанска је љубав - “љубав Истине” (2Сол. 2, 10); суштина је те љубави Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос. А та Вера и та Љубав су срце и савест Православне Цркве. Све то очувано је неокрњено и неунакажено једино у мученичком светоотачком Православљу, о чему су православни и позвани да неустрашиво сведоче пред Западом и његовим псевдоверама и псевдољубавима.

На Св. Јована Златоуста
13/26 новембар 1974.
Ман. Св. Ћелије

Препоручује се светим апостолским молитвама
Вашег Преосвештенства и светих Отаца
Светог Архијерејског Синода
недостојни Архимандрит Јустин
-------------------------------------------

Напомена:

1. Рукопис писан руком, са потписом и датумом: 13/26. новембра 1974, достављен преко Управе ман. Ћелија Епископу Шабачко-ваљевском Јовану. - Објављујемо текст са правописом, заградама, и др. - Прим.прир.
2. Слично говоре и Апостолски 46. и 66. Канони, као и Лаодикијског Сабора Канон 33.
3. Види његову Конституцију о Цркви.
4. Опширније о свему овоме видети у мојој студији ” Православна Црква и Екуменизам”, Солун 1974; издање манастира Хиландара.

Преподобни ОТАЦ ЈУСТИН
СЕТВЕ И ЖЕТВЕ - чланци и мањи списи
ШТАМПАНО ИЗДАЊ[/]

Znakovnik

BRACNA PRAVILA SPC RAZLIKUJU VJERU I VJEROISPOVIJEST:

1) Личне сметње
§ 12

Неуклоњиве личне сметње за склапање брака јесу:
...........................................................................
...........................................................................
...........................................................................
§9 разлика вере;
..........................................................................
..........................................................................
..........................................................................
§ 13

Уклоњиве личне сметње за склапање брака јесу:
........................................................................
........................................................................
.......................................................................
разлика вероисповести;

§ 23

Разлика вере (§ 12 т. 9) чини сметњу, ако једно брачно лице припада верској заједници која нема тајне крштења или чије се крштење не признаје за пуноважно.

§ 25

Разлика вероисповести (§ 13 т. чини брачну сметњу, ако једно брачно лице припада верској заједници чије је крштење признато као пуноважно у православној Цркви, али та заједница није у саставу православне Цркве.
.................................................................................
.................................................................................
................................................................................
Po SPC je:

Jedna vjera: pravoslavlje, anglikanizam, rimokatolicizam, sve vrste protestantizma, jer osoba koja je clan SPC moze da sklopi brak u SPC bez problema sa bilo kojim pojedincem iz nabrojane grupe (§ 25).

Razlicite vjere:oni kojima SPC ne priznaje krstenje ili uopste nisu krsteni te clan SPC ne moze da se vjenca sa nekim iz ove grupe ako doticna osoba ne primi krstenje u SPC (§ 23).

Izvor:
http://74.125.47.132/search?q=cache:yCgi8NBA7bQJ:www.rastko.rs/bogoslovlje/bracna-pravila/index.html+http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje/bracna-pravila/index.html&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ca&client=firefox-a

Znakovnik

Уводно предавање из Догматике, Епископ браничевски Игњатије,
Одржано 23.10.2007. године,
Теолошки факултет у Београду

„Главни проблем човечанства и читаве творевине је смрт. Смрт није последица греха, као што се у Хришћанству погрешно мислило. Смрт је у природи свега створеног и она не зависи од добра и зла. Зато је погрешно истицати грех као главни проблем човечанства, искупљење од греха, крст, страдање, покајање, моралну чистоту, испуњавање заповести Божијих са циљем да нам Бог опрости грехе. Уопште, погрешно је мислити да су људи нешто згрeшили Богу и да се Син Божији због тога оваплотио. Напротив, етичке норме се стално мењају и зато посматрање Хришћанства из етичке перспективе, тј. из перспективе испуњавања заповести Божијих је теологија која не пије воду, и која не само да је погрешна, него наноси огромну штету Цркви, катастрофално је погубна по Цркву, разара Цркву, и има трагичне последице по живот и постојање.

Испуњавање заповести Божијих није циљ Хришћанства, оно не може решити проблеме, него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло. То је погрешна вера прошлих векова, која је бацила Хришћанство на маргине цивилизације и историје, и због које је Хришћанство изгубило важну улогу у друштву. Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се помињу грех, страдање, крст, искупљење, опроштај, морална чистота и испуњавање заповести Божијих, него ка будућности (есхатону) у којој ће се помињати само благодарност (евхаристија).

И у Православној Цркви има Епископа чија је вера окренута ка прошлости, и то је негативна димензија. Али срећом, има и ових који су окренути ка будућности и то је позитивна димензија. Студенти Теолошког факултета требало би да буду на страни позитивне, есхатолошке димензије, да стражаре над њом и да је потенцирају као исправну. Јер, ако она нестане, и студенти ће за то сносити одговорност. А да би се што боље припремили за тај задатак, не треба понављати оно што је рекла Црква, тј. што су рекли Господ Исус Христос и Свети Оци, него треба тумачити њихове, речи, тачније: читати тумачења у савременој теолошкој литератури, нарочито у књигама Митрополита Зизјуласа.”

Znakovnik

SPC cuti:

ИЗВЕШТАЈ СА ПРВОГ СВЕТСКОГ КОНГРЕСА ВЕШТИЦА У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ

I opet cuti...

http://www.borbazaveru.info/content/view/1388/1/

Bijase svjetski skup vjestica u Srbiji. Oglasi li se o tome SPC? Ne, precutala je!

Septembra 20. u Beogradu je svjetski skup gradjana Sodoma i Gomora. Oglasi li se o tome SPC? Ne, cuti!

Srbijo, sta se to nudi tvojoj djeci, a tvoja SPC cuti? Je li to sto se nudi na spasenje dusa vase djece, ili je za propast njihovu? Za propast, za vjecnu propast njihovih dusa!

A zasto cuti SPC? Cuti jer se priklonila i poklonila Antihristu!

Autor Tema: Antihrist i njegove preteče (Pročitano 28215 puta)

Znakovnik

Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegovi sljedbenici

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegovi sljedbenici

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče

Znakovnik

Odg: Antihrist i njegove preteče