Jedna izložba u Francuskoj pokušaće da pokaže kako će izgledati fauna naše planete za nekoliko miliona godina, zasnovana na naučnim projekcijama i imajući u vidu klimatske promene i pomeranje tektonskih ploča.

Posetioci tematskog parka Futuroscope, koji se nalazi u okrugu Poitiers na zapadu zemlje, učestvovaće u nekoj vrsti virtuelnog safarija gde će se upoznati sa raznim vrstama koje bi, prema rečima njihovih stvaralaca, mogle da nastane planetu zemlju za nekoliko miliona godina.Jedna od njih je i “babukari”, mešavina trupca i “uakari”-ja (primat iz porodice Cacajao koji živi u amazonskoj prašumi), koja bi mogla da se pojavi u roku od 5 miliona godina i koja bi, prema prognozama naučnika, živela u suvoj savani gde je ranije postojala tropska prašuma. Životinje su prvobitno kreirane za tv seriju The Future is Wild u produkciji Discovery Channel-a.

Kroz park se kreće vozilom i malo po malo, kompjuterski generisane virtuelne životinje pojavljuju se pred očima publike, koja ima dvoglede sa integrisanim video kamerama. Posetiocima se takođe daju na korišćenje i narukvice sa posebnim sistemom senzora koji omogućavaju interakciju sa životinjama budućnosti. Vozila sadrže integrisani sistem za pozicioniranje, tako da svaki posetilac ima svoje sopstveno vidno polje i da može nezavisno da “komunicira” sa predstavama životinja.

Na ovaj način, posetioci mogu videti budućnost različitih delova Zemlje i evoluciju životinja za 5, 100 i 200 miliona godina. Scenariji budućnosti se sastoje od hladnih i vrelih stepa, jedne tropske prašume, morskog dna i jedne vrste bare.

Adaptacija

Životna sredina i životinje predstavljene na ovoj izložbi, plod su teorije razvijene od strane britanskih naučnika, zasnovane na evoluciji geoloških pomeranja Temlje, klimi i sposobnosti za preživljavanje faune koja bi se selila radi adaptacije na novo stanište.

Tako bi majmuni uakari sišli s amazonskog drveća (koje više ne bi postojalo) i živeli na tlu. Više ne bi koristili repove za ravnotežu pri skakanju s grane na granu, već za komunikaciju u visokoj travi. Još jedna od životinja budućnosti je i “toraton” koja bi evoluirala od džinovske kornjače.

Za 100 miliona godina, ovaj reptil bi bio najveća kopnena životinja sa visinom od 20 metara. Sa 120 tona, bio bi 40 puta teži od slona i budući da ne bi imao ni jednog predatora kao pretnju, izgubio bi veći deo svog oklopa.

Poređenje

U drugom izložbenom prostoru, koncipiranom od strane naučnice Christiane Denys, profesorke zoologije u Francuskom muzeju Istorije Prirode, životinje budućnosti se upoređuju sa današnjim i životinjama iz prošlosti, kako bi se prikazala evolucija vrsta.

Ovo je prvi put da se koristi tehnologija “proširene realnosti”, koja omogućava posmatranje životinja na izložbi, u polju razonode. Do sada se koristila za medicinu, hirurške zahvate, aeronautiku, arhitekturu i turizam.

Ovaj mekušac od 30 cm pojavio bi se za oko 200 miliona godina. Voda bi bila toliko retka da bi mu koža postala tvrda i slična reptilima.

Ovaj glodar, nazvan placotecus i čiji predak bi bila kapibara imao bi gustu i čvrstu kosu, sličnu bodljikavom prasetu.

Ova džinovska zemaljska ptica bila bi jedna od najbržih lovaca u Amazoniji zahvaljujući svojim moćnim nogama.

Volabri je naslednik riba letačica, postojao bi za nekih 200 miliona godina i sa svojim krilcima mogao bi da lebdi i do 100 metara.

Za 5 miliona godina neće biti tropske prašume i babukariji će koristiti svoje repove za komunikaciju u visokoj travi.

Naslednik kornjače sa svojih 20 metara visine, toraton bi bio najveća životinja na zemlji. Bez predatora koji bi mu predstavljali opasnist, izgubio bi deo svo goklopa.

Grusgrus je ptica koja bi živela na visokim planinama. Njeno metalik-plavo perje reflektuje sunčeve zrake i tako je štiti od radijacije.

Ova morska stvorenja naslednici su ljuskara i imaju ljusku koja ih štiti od velikih predatora.

Na ovoj promotivnoj slici posetioci mogu da vide jednog calabon-a, drvoliku lignju koja živi u tropskoj prašumi.